Da su individualna ložišta i kotlarnice najveći i nekontrolisani zagađivači vazduha u Beogradu, kao i da se u njima spaljuje sve što se da zapaliti, uverio sam se rano jutros sopstvenim očima, kada sam na putu do kreveta, gaseći svetlo, slučajno pogledom prešao preko prozora. Pogled sa tog prozora jedan je od onih danas retkih u Beogradu, koji su za mojih blizu 40 godina života ostali gotovo nepromenjeni i netaknuti. Međutim, od prizora koji mi se ukazao po prvi put sa tog prozora, pala mi je vilica.
Gust crni dim kuljao je iz zgrade Vojno-medicinske akademije i nadvijao se nad njom, kao da je u toku, ne požar, nego erupcija podzemne Vojno-medicinske Etne. Otvorio sam prozor da čujem da li se u toj mukloj ranojutarnjoj tišini čuju sirene vatrogasaca ili bilo koji drugi znaci života koji bi potvrdili da je neko već odreagovao na taj horor, koji se, sudeći po oblaku, odvijao već duže vreme.
U trenutku me je zapahnuo vonj koji nije bio požarski, već onaj trovačko-zagađivački, koji smrdi na miks svih smradova ovog sveta i koji momentalno kreće da iritira Onaj koji se ne podiže u vis, već gamiže nisko po širini i zbog kog je Beograd večito u vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Više nije bilo sumnje da li ispred sebe gledam požar ili podzemnu erupciju Etne – to jest VMA kotlarnice.
Jedino što ne znam jeste da li je tužnije što su u Beogradu i dalje aktivni ovakvi dimnjaci, ili to što dva takva dimnjaka, aktivna očigledno samo u praskozorje kad nema mnogo svedoka, pripadaju zdravstenoj ustanovi, jugoslovenskoj gigantskoj bolnici – VMA.
Izrazito me zanima, na šta je Titov svemirski brod iz 1980. spao kad posle 43 godine iz njega kulja ovakav dim, kao da mu je u pećima čitav nekadašanji proizvodni pogon „Rekorda“ iz Rakovice.
Koliko li je drveća umrlo noćas u Banjičkoj šumi…
Bonus video: VMA patrola
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare