0
Danas je 26. godišnjica NATO bombardovanja, a tim povodom studenti u blokadi održaće protest ispred Generalštaba, koji je teško stradao u napadu Alijanse. Razlog je i odluka vlasti da tom komplesku oduzme status spomenika kulture kako bi kompanija Džareda Kušnera, zeta predsednika SAD-a Donalda Trampa, tu izgradila luksuzni poslovno-stambeni kompleks i otvorila hotel. Studenti su mnogo ranije nekoliko godina ranije izneli svoje predloge kako bi kompleks Generalštaba trebalo da izgleda u budućnosti, a ima ih sedam.
Autor: Marija Bezarević
Tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić je 15. maja 2024. godine u ime Vlade Srbije, sa Kušnerovom kompanijom „Affinity Global Development“ potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, odnosno Generalštaba. Tada je navedeno da Vlada Srbije nije prodala ovo zemljište, već ga je „iznajmila na 99 godina“. Nedugo zatim tom kulturnom dobru skinuta je zaštita, kako bi Kušnerova firma mogla da zida kule, koje će biti nazvane po Donaldu Trampu.
Pročitajte još
Mnogo ranije od Kušnera, pre skoro tri godine, svoja idejna rešenja budućeg izgleda Generalštaba izneli su i studenti Arhitekture iz Beograda na konkursu tog fakulteta. Izabrano je ukupno sedam predloga, od kojih su tri nagrađena, a četiri pohvaljena.
Prvo mesto pripalo je planu za Zgradu Generalštaba kojii su izneli studenti Ilija Srdanović, Aleksa Bogdanović i Aleksa Rašić.
„Primarni prostorni gest bio je povezivanje horizontalnih prekinutih pravaca uvođenjem platformi. Otvori na platformama shvataju se kao prostorni simbol uništavanja nekada kompaktnog objekta. Efekat dezintegracije akcentovan je ambijentalnim osvetljenjem kosih fasadnih panela i uvođenjem staklenih površina na ogoljene segmente postojeće fasade. Dinamika kretanja stiže se pešačkim rampama koje vode do i polaze od memorijalnog prostora koji se nalazi na tlu“, piše između ostalog u ovom idejnom rešenju.
Autorski tim studenata koji čine Radovanka Milošević, Aleksandar Popović i Mihajlo Malenović pohvaljeni su za svoj predlog izgleda Generalštaba, koji bi prema njihovoj zamisli trebalo da izgleda kao muzej iz devedesetih godina.
Pojašnjava se duboka simbolika objekta kako pre bombardovanja, tako i burnim vremenima koja su usledila posle.
Ideja je da u Muzeju devedesetih bude stalna postavka gde bi bili predstavljeni hronološki postavljeni eksponati koji svedoče datom periodu i realno ga prikazuju.
Projekat nazvan „Bezglavlje“ kog su predstavili studenti Bogdan Đokić, Marta Komljenović i Isidora Milojević, svojio je treću nagradu.
Navodi se da oslobođen stega i obeležja estetske prirode, Generalštab, nosilac bitnih osobina, kako piše u tekstu, jednog prkosnog naroda, mirno sanja svoje vaskrsnuće.
„Ideja je prenaglasiti misli posetilaca, osećaje, sećanja i shvatanje okoline, unutrašnje monologe i reprogramirati doživljaj traume. Trauma je u ovom slučaju ambijentalno iskustvo, zamišljeno u raznovrsnim poetikama prostora“, navodi se u tekstu idejnog rešenja.
Pohvaljen je i projekat studentkinja Marije Blagojević i Aleksandre Kalzeić. Program objekta A se sastoji od memorijalnog centra sa stalnom (Mapiranje sećanja) i privremenom muzejskom postavkom (ekstenzija muzeja grada Beograda).
Stalna postavka predstavljala bi anti-ratnu postavku u vidu narativa.
Ovu ideju izradili su studenti Stefan Marković, Maša Đekić i Petar Nikolić i na konkursu dobili pohvalu.
Njihova zamisao je da rekonstruisani deo postane galerijski prostor, uz izložbene paviljone, sobe za reprodukciju istorijskih i ratnih materijala, kao i interaktivne čitaonice i arhive gde se mogu naći spisi i dnevnici ratovanja u kojima je učestvovala vojska Srbije.
Kako je navedeno u tekstu idejnog rešenja, osim promene na fasadi, želeli su da zadrže oblike partera i ulaznog hola onakvog kakav je predviđen prvobitnim projektom a koji nije ni na početku urađen.
Navode i da se delimičnom rekonstrukcijom objekta, a ne potpunom izmenom, održava reč stvaraoca i njegova večna vizija o stepenastim gromadama koje otvaraju pogled kroz Nemanjinu ulicu na Trg Slavija.
Ovaj plan studenata Marijane Gajić, Sare Sandić i Milana Ristića nagrađena je drugim mestom.
Pojašnjvaju da rekonstrukcija objekta sa namerom prenamene daje mogućnost stvaranja prostora koji simbolički govori o istoriji, dok nagoveštava željenu budućnost prostora.
„Kretanje se kroz muzej vrši usmerenom linijom, uz dodatne sadržaje kao što su sale za projekcije i predavanja kojima je moguće pristupiti odvojeno od muzeja“, piše u projektu.
Studenti Jelena Smiljanić, Katarina Dapić i Andrijana Tmušić predložili su projekat „Arhiv sećanja“ koji je pohvaljen, a podrazmeva osavremenjivanje čitavog prostora.
Kako piše, projekat prenamene sadrži dve uporišne tačke, prostorno sagledane kroz program arhiva i savremene biblioteke.
„Prostorno-programsko rešenje korespondira umetanjem nove arhitekture u razrušeni deo objekta, ono ima fukciju da svojim arhitektonskim oblikovanjem i transparentnošću prikaže komunikacije unutar objekta, između dve namene“, navodi se u tekstu.
Članovi žirija bili su akademik profesor Branislav Mitrović, arhitekta i predstavnik SANU, prof. arh. Vladimir Lojanica, Dekan AF-UB, dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta, predstavnik BINA-e, mr Bojan Kovačević, arhitekta, predstavnik Organizacionog odbora SANU za obeležavanje 125. godina od rođenja Nikole Dobrovića, dr Marina Pavlović, viši konzervator, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, prof. Ivan Rašković, arhitekta, predstavnik AF-UB doc. i dr Grozdana Šišović, arhitekta, predstavnik AF-UB.
Podsećamo Njujork tajms je 18. marta prošle godine objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Takođe studenti smatraju da je odlukama iz novembra 2024. godine Vlada Srbije prekršila Zakon o kulturnom nasleđu i donela odluke bez prethodno zakonom propisanih radnji, budući da nadležne institucije u ovom slučaju nisu izradile predlog odluke o brisanju iz registra kulturnih dobara ili njegovim izmenama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
