Podneta inicijativa za dodeljivanje azila izbeglim licima iz Ukrajine koja borave u Srbiji

Naveli su da se navršilo tri godine od početka rata u Ukrajini i dodeljivanja privremene zaštite Ukrajincima koji su izbegli u Srbiju i ostali u njoj, te da je odluka vlade o tome doneta 18. marta 2022.

Kako zakonski ne postoji način da se ista privremena zaštita produži duže od dve godine, postavlja se pitanje načina kako ce se privremena zaštita može dodeliti u 2025. onima koji su izbegli iz Ukrajine i žive u Srbiji, dodaje se u inicijtivi.

Iako Zakon o azilu i privremenoj zaštiti ne predvidja mogućnost da se privremena zaštita produži duže od dve godine, od dana donošenja odluke vlade, predvidjeno je, kako je navedeno, da se produžava.

Odlukom o izmenama i dopunama Odluke vlade o pružanju privremene zaštite u Srbiji raseljenim iz Ukrajine od 15.marta 2024, predviđeno je da se privremena zaštita produžava dok god postoji "potreba/razlozi" zbog kojih je doneta, "što je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti", piše u inicijativi.

"Pošto se Odlukom vlade ne može derogirati/menjati zakon kao viši pravni akt, a kako izmene zakona nisu usledile, te imajući u vidu da priroda zakonskog pojma privremene zaštite naglašava njen privremen, a ne trajni karakter, predlažemo da se izbeglima iz Ukrajine koji borave u Srbiji dodeli azil u obimu subsidijarne zaštite zbog toga što beže od rata i nasilja širih razmera u Ukrajini koji traje više od tri godine", navodi se.

Objašnjava se da je to predloženo i "kako bi mogli da trajno regulišu svoj položaj" u Srbiji.

Posebno stoji i činjenica da problem stalne neizvesnosti i produžavanja boravka i zaštite na godišnjem nivou stvara prepreke izbeglima iz Ukrajine da se u potpunosti uključe u lokalno srpsko društvo i sredine u kojima žive, navodi se.

Ukazano je da "ne znaju hoće li morati da napuste zemlju i kada", da imaju problema da produže zdravstvenu zaštitu, obrazovanje deci, probleme da prekidaju i ponovo uspostavljaju radni odnos, te da "žive u stalnom strahu i pod snažnim su psihološkim pritiskom od neizvenosti".

Privremena zaštita se po zakonu dodeljuje kada državne institucije nemaju kapaciteta da odgovore na iznenadan i masovan priliv izbeglih, a da bi se dobilo na vremenu da se reorganizuju i konsoliduju da mogu da preduzmu redovne procedure za odlučivanje o azilu tj. da sprovedu redovni azilni postupak, podseća se.

Kako je prošlo više od tri godine od početka rata u Ukrajini i prve vladine odluke o dodeli privremene zaštite, Kancelarija za azil je u mogućnosti da svim izbeglim iz Ukrajine, a koji borave i žive u Srbiji, umesto privremene zaštite omogući podnošenje zahteva za azil i dodeli azil u obimu subsidijarne zaštite bez izuzetka i u kratkom roku, dodaje se.

U centru smatraju da je prošlo dovoljno vremena da se kapaciteti Kancelarije za azil unaprede i da ona reorganizuje operativne kapacitete i način rada, te da odgovori na potrebu da se izbeglima iz Ukrajine omogući trajnija zaštita i boravak u Srbiji.

;Za to nije potrebna nikakva izmena zakona, skupštinska procedura, dodatna finansijska sredstva ili dodatni operativni ili drugi kapaciteti, "već samo posvećen i profesionalan rad Kancenlarije za azil u za to određenom kratkom vremenskom periodu od najviše nekoliko meseci".

Centar je naveo da je ovu inicijativu podneo graničnoj policiji i kabinetima ministra unutrašnjih poslova i premijera Srbije.

Po podacima tog centra, dostavljenim agenciji Beta, u 2024. godini, 1.084 lice iz Ukrajine je dobilo ili produžilo privremenu zaštitu.

"Što se tiče boravja ljudi iz Ukrajine u Srbiji, kada uporedimo broj ljudi koji su ušli i izašli iz Srbije, od početka rata do februara 2025, vidimo da 20.585 lica iz Ukrajine kod nas trenutno boravi", kazao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

BONUS VIDEO: Rusi granatiraju, Ukrajinci uzvraćaju dronovima