Piše Ivan Mrđen: Uz 24. rođendan lista „Danas“

Na današnji dan pre 24 godine pojavio se novi dnevni list, koji pod imenom „Danas“ traje i danas. Nije neka jubilarna godišnjica, ali mi opet bilo zanimljivo da pogledam taj prvenac, koji je, by the way, imao tačno 24 stranice.

„Kažu nam da ovim prostorima još ne uspeva biljka zvana proverena i pouzdana informacija, da čitaoci još ne kažnjavaju kako treba one koji svesno dezinformišu, prećutkuju, podmeću, manipulišu, da još nije došlo vreme za susret sa ogledalom, a da ono i nakon toga ostane čitavo“, napisao je na prvoj strani tog prvog broja prvi glavni i odgovorni urednik „Danasa“ Grujica Spasović (1950-2020). I dodao: „Ova zemlja je gladna istine, ali veliko je pitanje da li to može i da svari.“

Bilo je to samo dve sedmice pre isteka mandata Zorana Lilića na funkciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije, u vreme kad su režimski mediji nagoveštavali da bi tadašnji apsolutni gospodar života i smrti, predsednik Srbije i predsednik Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević mogao da bude „novi Tito“. To je u prvom broju „Danasa“ komentarisano na različite načine, a snagu predviđanja daljih događaja imala je izjava Slavka Perovića iz Liberalnog saveza Crne Gore da će „Milo Đukanović pristati da Miloševiću pripadne apsolutna vlast gore, u Jugoslaviji, a njemu dolje u Crnoj Gori“.

„To je nova krađa budućnosti. Milošević se, očito, posle kraće pauze vratio na stare staze nacionalsocijalizma i lažnog nacionalnog dostojanstva u izloaciji“; „Milošević želi da izbegne kontrolu političkih partija u parlamentu, time što će biti ’izabran od naroda’, a on to ume da organizuje“; „Da li će oprobana postosmaška politička tehonologija odjeka i reagovanja i podrške sinonimu za ’doslednost, poštenje i poverenje’ uroditi plodom, hoće li se, prema potrebi, u sledećoj fazi pretvoriti u verbalni linč protiv onih kojima smeta vladareva želja da i dalje određuje sudbinu ovog podneblja“… prepisujem iz „Danasa“ od 9. juna 1997. godine.

Ne zbog podsećanja na činjenicu da se Slobodan Milošević, sve u svemu, preigrao sa tom funkcijom „predsednika Jugoslavije“ i da je zbog nje tri i po godine kasnije doživeo konačni politički poraz, koliko zbog toga što neka od ovih upozorenja mogu sasvim dobro da razumeju i današnji čitaoci „Danasa“. Dovoljno je da izgovorite glasno: „apsolutna vlast“, „krađa budućnosti“, „stare staze nacionalsocijalizma i lažnog nacionalnog dostojanstva u izloaciji“; „želi da izbegne kontrolu političkih partija u parlamentu“, „izabran od naroda, a on to ume da organizuje“; „sinonim za ’doslednost, poštenje i poverenje’“ „verbalni linč“…

* * *

Uz čestitke kolegama koji danas rade u „Danasu“, ovaj zapis posvećujem, osim mom prijatelju Grujici, i Dušanu Mitroviću, Nikoli Burzanu, Rašku Kovačeviću, Aleksandru Nikašinoviću i Šimi Vučkoviću, preminulim kolegama i prijateljima iz impresuma prvog broja, u kome sam potpisan kao zamenik glavnog i odgovornog urednika.