Piše Ivan Mrđen: Coka bez oreola

Doktor Miroljub Stojković je, ne bez razloga, ispod mog teksta iz subotnjeg dvobroja dva puta pitao “kako je baba Coka završila”. Mislio sam da je dovoljno reći da je Stojanka Stojanović, koja je u septembru 2018. sa dva hica iz pištolja ubila građevinskog investitora Zorana Trifunovića iz Jagodine, dve godine i tri meseca kasnije prekratila i sopstveni život.

Moj prijatelj “Mice” je imao na umu nešto drugo. Činjenica da između ova dva događaja, ubistva i samoubistva, za više od 800 dana nije održano ni tzv. pripremno ročište, na kome bi se rasvetlili svi detalji spora i motivi tada 70-godišnje Stojanke, uticala je da se ovaj slučaj pominje kad god na delu imamo nevolje građana sa tzv. urbanističko-građevinskom mafijom.

Tako su i povodom nedavnog incidenta u Krnjači, kad je sin investitora sedmospratnice pretukao penzionera, vlasnika susedne kuće, koji je pokušao da spreči nastavak radova na nelegalnom objektu, uz komentare “toga ima na sve strane”, “sve se to radi u dosluhu sa vlastima” i “zbog svega ovoga mladi napuštaju Srbiju”, mnogi pomenuli i “baba Cokin zakon”.

Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik ćerke ubijenog Trifunovića, kaže da investitor nije maltretirao Stojanku Stojanović, već je „problem nastao u vezi sa njegovom obavezom da sruši njenu staru kuću, na tom placu izgradi zgradu, od koje će njoj pripasti polovina kvadrata, ali gradnju nije započinjao, jer nije imao sredstava“:

„Gospođa Stojanović nije mogla da čeka, počela je da proganja Trifunovića i preti, dan pre ubistva je čitav dan čekala u zasedi, a kobnog jutra mu je pucala iz blizine u glavu, a kad je pao hladnokrvno ga ’overila’. Na žalost, ostala je legenda, ali legenda koja je nezaslužena.“

Da su nadležni u ovom slučaju radili svoj posao i da je javnost blagovremeno upoznata sa obe strane medalje, „baba Coka“ možda ne bi bila pominjana kao „narodni heroj“. Da nadležni rade svoj posao kad je reč o mnogobrojnim slučajevima bahate i nedozvoljene gradnje, „Baba Coka“ takođe ne bi bila pominjana kao neka ikona „otpora“. Sa oreolom ili bez njega, svejedno!