Piše Ivan Mrđen: Tražim pomilovanje za 2020. (1)

Društvo 01. jan. 202109:00
Podeli:
Ivan Mrđen Foto: privatna arhiva

Ne znam da li bi, da je doživela ovu nesretnu godinu iza nas, Desanka Maksimović napisala i pesmu "Tražim pomilovanje za 2020. godinu".

Da se podsetimo, kroz čitavu zbirku „Tražim pomilovanje, lirske diskusije s Dušanovim zakonikom“ proteže se kritika vlasti i vlastodržaca, koji bi nemilosrdno sve da stave u kalup, i to onaj koji nije jednak za imućne i za sirotinju. Takva kritika u vreme kad je knjiga objavljena, 1964. godine, bila je veoma opasna. Verovatno je to bio razlog zašto je Desanka „pobegla“ u srednji vek da iz njega progovori o problemima svog vremena.

A danas? „Tražim pomilovanje (…) za one sasvim drugačije od mene i za one sa mnom istovetne“, možda bi napisala pesnikinja na kraju ove godine, čime bi nas podstakla na razmišljanje da, ma kako bila posebna, drugačija, tragična… sve što nam se događalo ipak nije moglo da „padne s neba“. Da mnogo toga ima koren u godinama iza nas uverio sam se pokušavajući da sačinim retrospektivu mojih komentara, objavljenih na kraju prethodnih 16 godina, koje ću, da se ne zamarate previše u ove praznične dane, objaviti u dva dela:

* * * 2004

Tek u trećoj pekari primili su mi prase na pečenje. Sve popunjeno i za juče i za danas. To, međutim, ne znači da moje komšije ne poštuju veliki Božićni post, što mi je posvedočio i pekar Đole: „Neki donesu prase i kažu da je ‘za komšinicu, koja nema kola’. Drugi ništa ne kažu, ali, kad ostave prase, kupe dvesta grama posnog peciva“.

* * * 2005

Božić i Uskrs ne slave svi, niti ih slave istog dana. Na Prvi maj su zaboravili i mnogi sindikalci, a tek svaki stoti građanin zna šta se slavi 15. februara i 27. aprila (tada smo još slavili Dan SRJ). Zbog toga nemojte da pričate kako vas nervira Nova godina. Kad se sve sabere, to je jedini praznik koji imamo.

* * * 2006

U poštanske sandučiće trebalo bi ugraditi ogledala. Pa kad ih otvorite i napravite kiselo lice što niste dobili ni jednu čestitku, da sami sebe pogledate u oči i priznate da ni vi niste nikom ništa poslali. Ako dobijate više čestitki nego što ih šaljete, mora da ste negde nekakva „važna faca“, pa taj višak slobodno pripišite onima koji vam ih neće slati čim više ne budete to što ste sada.

* * * 2007

Za vreme snimanja emisije za novogodišnji program Radio Beograda, sa izjavama poznatih ličnosti iz knjige „Nije srpski lupati“ (autora Slaviše Lekića, Zorana Pavića i Nenada Zorića), kad je glumica Elizabeta Đorevska najavila „prilog“ predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je trebalo da pročita njen kolega Milan Milosavljević, u studiju je nestalo struje. „U tom mraku Tadićeva izjava da ‘imamo istorijsku šansu da debalkanizujemo Balkan’ više mi nije bila smešna. Odmah sam setio one o ‘balkanskoj krčmi’, u kojoj se svi obračuni događaju kad se pogase svetla“, ispričao mi je Milosavljević.

* * * 2008

Za najboljeg radnika u redakciji „Blica“ u 2008. godini, na osnovu glasova svih zaposlenih, proglašena je koleginica Jelena Medenica, za koju bi bilo sasvim pogrešno reći da je „sekretarica redakcije“. Pošto ima nekih zluradih koji misle da je Jeca pobedila zato što je kod nje stajala glasačka kutija, ja želim da kažem da ona ne samo izgledom i ponašanjem, već i sposobnošću da reši naše svakodnevne probleme opravdava svoje prezime. I još bih podsetio neke koji po svakom pitanju vole da se prave pametni, da je J.M. odnela sve pare na našoj internoj redakcijskoj kladionici u maju ove godine, kad smo tipovali rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji.

* * * 2009

Ne lažite sebe da ćete od Nove godine biti bolji, pametniji, vredniji, skromniji, pošteniji… Oni koji vas vole takve kakvi ste nisu zaslužili da, osim vas, trpe i tog „sasvim novog čoveka“.

* * * 2010

Primetili su, čak i neki koji su mi ranije baš zbog toga prigovarali, da dugo nisam ništa napisao o mojim unučićima, Tamari, Petru, Ani i Filipu (najmlađa Dunja rođena je početkom 2012. godine). Priznajem, sve mi je teže: ako pišem o onom koje najviše volim – ogrešiću se o ostale, ako ih sve četvoro upakujem u istu priču – nisam fer ni prema njima, ni prema sebi. Kad su moje ćerke, Milena, Maja i Marina, bile male, na pitanje koju najviše volim, mirno sam odgovarao: „Mrđen M“ i niko nije znao odgovor. Sad, kad su unučići u pitanju, samo se smeškam a svi misle da znaju odgovor!

* * * 2011

Zahvaljujem svima koji su našli za shodno da mi ovih dana čestitaju Božić. Najviše me je razveselio moj prijatelj Miroslav „Dado“ Hegenberger, Sarajlija koji već deceniju i po živi u Kanadi, koji mi je na najveći katolički blagdan poslao prilog pod naslovom „Nespretno sročene župne obavijesti“, od kojih prenosim nekoliko:

* Marija Jelić i Vinko Magdić vjenčali su se 24. listopada u našoj crkvi. Tako je završilo prijateljstvo, koje je trajalo od školskih klupa.

* Za one koji imaju djecu, a to ne znaju, u prizemlju imamo dječji vrtić.

* Župnik će održati oproštajnu propovijed, nakon čega će zbor zapjevati „Radujte se, narodi“.

* U utorak u pet popodne održat će se sastanak Kluba mladih majki. Sve one koje žele postati mlade majke neka se jave u ured svećeniku.

* Druge nedjelje na jutarnjoj misi solistica će biti gospođica Stanić. Nakon toga će župnik govoriti „O tom strašnom iskustvu“.

* U svojim molitvama sjetite se onih koji su bolesni od naše crkve i zajednice.

* * * 2012

Moja koleginica Ciga Božinović, reagujući na licemeran poziv Dobrice Ćosića da se studenti iz inostranstva vrate u Srbiju i ovde se bore za njen oporavak, upitala je nekadašnjeg „oca nacije“: Da li vam je nada veća od strepnje? Neko joj je na to odgovorio da se „Srbija najbolje voli preko skajpa“. I ja sam juče, na taj način, razgovarao sa našom najstarijom ćerkom Milenom, koja ove praznike i školske ferije sa našim unukama Tamarom i Anom provodi u Melburnu, pripremajući teren da se već u avgustu 2013. i trajno presele u Australiju. Umesto jalove priče o njenim nadama i našoj strepnji, rekla mi je da je prekjuče poslala svoj CV na nekoliko sajtova tamošnjih berzi poslova, preporučivši se za odgovornu poziciju i dobru platu, da bi u roku od 24 sata dobila čak – 236 odgovora! Samo male države barataju velikim rečima, dok velike rešavaju probleme malih ljudi!

NASTAVAK 2. JANUARA

Komentari

Vaš komentar