Piše Ivan Mrđen: Šinjel Stanislava Marinkovića

Jun za junom, sve je više godina u ličnoj karti „Danasa“, produžava se i lista dobitnika ugledne nagrade „Stanislav Marinković“, ali ostane nekako nedorečeno zašto je važno stalno podsećati na tog velikog novinara, u čijoj biografiji je zlatnim slovima zabeleženo da je bio glavni i odgovorni urednik „Borbe“ između 1986. i 1989. godine.

Stanislav Staša Marinković je u tom periodu u redakciji skrajnutog i niskotiražnog saveznog glasila okupio izuzetnu ekipu saradnika, što proteranih iz prorežimskih medija, što preraslih iz ugušene omladinske štampe, probudio aktivizam mnogih starih „borbaša“ i širom otvorio stranice opozicionim mišljenjima i drukčijim pogledima na političke i društvene prilike u odlazećoj Jugoslaviji i po njenim bespućima izgubljenoj Srbiji.

Nije doživeo „Borbin“ meterorski uspon početkom devedesetih, pa ni brutalan obračun sa njenim najboljim tekovinama, ali ostaće trajno zabeleženo da je duh tog i takvog novinarstva bio jedan od najznačajnijih faktora promena u Srbiji krajem prošlog i početkom ovog veka.

„Borba“ je krajem osamdesetih imala tiraž od najviše 40.000 primeraka, a na ideološkom i političkom planu se u Srbiji sukobljavala sa „Politikom“ iz vremena „Odjeka i reagovanja“, „Ekspres politikom“ i „Večernjim novostima“ koji su se utrkivali u ratnohuškačkim i velikosrbijanskim parolama, čiji je ukupni tiraž tada bio oko milion primeraka. Sedam, osam godina kasnije ta tri stuba Miloševićeve propadande prepolovila su broj prodatih novina, a listovi koji su kadrovski ponikli iz nekadašnje „Borbine“ redakcije, negujući osnovne uređivačke principe Staše Marinkovića („Naša borba“, „Blic“, „Dnevni telegraf“, „Danas“ i „Demokratija“) uspevali su da prodaju i po sto hiljada više primeraka.

Građani Srbije su u tim i takvim novinama imali snažno uporište, što je prvo dovelo do osvajanja vlasti u svim najznačajnijim gradovima, zbog čega je sledila odmazda u vidu zloglasnog Šešeljevog zakona o informisanju, ubistva Slavka Ćuruvije, proterivanju „Blica“ iz štamparije „Borba“, gašenja „Naše borbe“ i „Demokratije“…

Opstao je „Danas“, ali pobednicima Petooktobarske revolucije nije bio interesantan kao plen u državnim medijima. Dve decenije kasnije praktično je sam na čistini protiv tabloidne kamarile, poslednja oaza ako ničeg drugog ono sećanja na Stanislava Stašu Marinkovića.