Koleginica (i moja komšinica) Jovana Polić, tvitnula je sinoć da je “ovako i 1996. počelo - lupanjem u serpe!”.
Ne bih da se ponavljam, ali sam joj odgovorio da “nije sve počelo lupanjem u šerpe”, nego je “prvo Koalicija ‘Zajedno’ dobila lokalne izbore u većini gradova u Srbiji, pa smo to 88 dana branili protestima, a šerpe su bile samo odgovor na laži Miloševićeve propagande”.
Smatram da je na ovo neophodno stalno podsećati, kako mlađe tako i zaboravne, jer u ovom trenutku zaista ne vidim ni “z” od nekakve zajedničke koalcije koja bi mogla da dobije makar negde neke lokalne izbore, proteste smo samoukinuli još jesenas, a na drugoj strani osim mnogo gore i ogoljenije propagande imamo i bezočnu kombinaciju “brige za narodno zdravlje” i predizbornih manipulacija, od najsmešnijeg virusa kad je trebalo prikupljati potpise preko “sam svoj majstor” u vreme vanrednog stanja do ove naprasne “pobede nad koronom” i “pridržavanja ustavnih rokova”…
Nije koalicija stranaka koje su predvodili Vuk Drašković, Zoran Đinđić i Vesna Pešić bila ni prirodna, ni programska, ponajmanje po volji beogradskih opozicionih salona, ali je bila taktička utoliko što je imala jasan cilj – naneti ozbiljan izborni poraz diktatoru. Umesto toga, imamo licitiranje “ja bih izašao, ja ne bih, ja bih sa vama, ja ne bih sa njima”, što buku i bes građana proleća 2020. može da svede na ulogu nepalskih šerpasa, vodiča i nosača prilikom osvajanja Himalaja, bez kojih su pohodi na vrh nemogući, ali čija imena i podvizi nikad nigde nisu zabeleženi… Slava pripadne šefovima ekspedicija, a pare sponzorima!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare