Piše Ivan Mrđen: Od izbora dva putića

Kao što je i moglo da se pretpostavi već samom najavom učesnika prvi junski „Utisak nedelje“ izazvao je pravi urnebes na društvenim mrežama. Đorđe Vukadinović, Sregej Trifunović i Saša Radulović kao gosti i neoubičajeno angažovana autorka Olja Bećković potvrdili su utisak da je bojkot najvažnija tema predstojećih parlamentarnih izbora, bez obzira koliko će „izlazećih“ lista biti zvanično proglašeno do 21. juna.

U neka normalnija vremena, ako smo ih u Srbiji uopšte imali u poslednje tri ipo decenije, bilo bi sasvim prirodno da se predstavnici i vlasti i opozicije bave međusobno jedni drugima, upoređujući programe, brojke, istaknute kadrove… Umesto toga, i jedni i drugi se ovog proleća bave samo onima koji na izbore ipak neće izaći, ne toliko što žele da održe nekakvo „obećanje narodu“, koliko zbog realne procene da na njima nemaju šta da traže sa svojim kadrovima, brojkama i programima. Naravno, i u uslovima u kojima zaista nemaju nikakve šanse da budu ravnopravno zastupljeni u medijima i kontroli celokupnog izbornog procesa, od sakupljanja potpisa do brojanja glasova. (A koliko je već ovo prvo „nemoguća misija“ jasno se videlo u pomenutoj emisiji.)

Iz tog ugla gledano, još je čudnije što oni koji su iz različitih razloga odlučili da budu „jedina prava opozicija“ uopšte i ne pominju katastrofalne učinke aktuelne vlasti, već su sve snage usmerili na međusobna koškanja i saplitanja, sa posebnim akcentom na „listu kapetana Čarlsa“ (Čarls Kanigem Bojkot, po kome su solidarne akcije odbijanja i izopštavanja dobile ime). Zbog toga je kolega Peđa Vasiljević zaključio da je „kuriozitet ovih izbora što oni koji do sada nisu imali za koga da glasaju više nemaju ni za koga da bojkotuju“.

Meni se ipak čini da je mnogo više u pravu Nikola Jovanović, jedan od najgorljivijih bojkotaša, kad kaže da su ovo „prvi izbori u istoriji u kojima se ne bira vlast, nego prihvatljiva opozicija“. Od izbora dva putića sadašnju opoziciju vode na dve strane, jedan u konačno potonuće i beznačajnost, drugi u profilisanje snage koja bi mogla da istakne većini prihvatljivog kandidata za predsedničke izbore kroz dve godine.