Obećali su nam sve i svašta. Sve je propalo, ostalo je svašta. / Krave nema ko da muze, a narod muze ko stigne. / Više ne guramo samo kamen. Sad guramo i Sizifa. / Za sedam godina Srbija će biti pred vratima Evropske unije, ali neće moći da dohvati zvonce.
Sa beogradskog Novog groblja juče je ispraćen u nebesku redakciju “Ježa” autor ovih aforizama, moj prijatelj i saučesnik na čuvenim tucindanskim okupljanjima u pozorištu “Slavija” Predrag Pjević (1935-2021). Imao je nesreću da umre istog dana kad i legendarni Đorđe Balašević (1953-2011), pa je ostao i bez onog što je Đole svojevremeno opisao kao “negde sasvim u dnu novina mala i beznačajna vest” (u pesmi “1987”).
Vlast bi htela da samo dvorska luda kaže šta misli. / Demokratija je na vrhuncu kad samo dvorska luda sme da kaže šta misli. / Da bi bio kapetan na brodu ludaka, moraš da budeš luđi od svih. / Kad predsednik izgubi kompas, zaluta narod.
Tako je pisao ovaj talentovani muzičar, sjajan pisac, a ponajpre dobar čovek. Rođen u Bajinoj Bašti 1935. godine, veći deo radnog veka proveo kao načelnik Vojno-muzičke škole, penzionisan u činu pukovnika, aforizme pisao više od pola veka… Autor knjiga “Bolje malo sutra”, “Iz mog ugla”, “Alavi i kilavi”, “Moj kantar”, “Mi la si mi”, “Vlast o dršci” i “Nepoznati počinioci”.
Poslednjepomenuta je objavljena u biblioteci “Ježev aforizam”, u čijem predgovoru je Radivoje Bojičić napisao: “Ovim aforizmima je svoj doprinos dala i aktuelna vlast. U svoje, ali i u ime srpske satire, koristim priliku da se zahvalim aktuelnom režimu što je Predragu Pjeviću, ne štedeći se, pomogao da sastavi evo već sedmu knjigu. U ‘Nepoznatim počiniocima’ Srbije ima više nego u njenim granicama. Naravno, sve vrvi od političara, što je potpuno razumljivo, jer ovdašnji političari su junaci samo kad ih za svoje likove uzimaju satiričari.”
Evo još nekoliko aforizama poznatog počinioca, Predraga Pjevića: Red Srba za bolji život se baš odužio. / Što je u Skupštini uvreda veća, to je aplauz jači. / Morao sam da platim ispiranje ušuju, a mozak mi ispiraju besplatno. / Reci nesposobnom da je nesposoban, pa ćeš videti za šta je sve sposoban.
I za kraj nešto kako bi se on, skroman kakav je bio, našalio na svoj račun: Ovakve aforizme nekad su pisali klošari. Danas to može svaki penzioner.
Ne može majstore, veruj mi na reč!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare