Pet najvećih bolesti srpskog obrazovanja: Šta pokazuju rezultati PISA testova

Aleksandar Markov ispred foruma beogradskih gimnazija navodi da ne očekuje preterano velika odstupanja u rezultatima ove u odnosu na prethodne godine. "Ne verujem da će išta biti drugačije, brinem da se da će možda, biti lošiji", navodi Markov. On smatra da je neophodno modernizovati obrazovni sistem, s obzirom da se u većini škola koristi metodologija koja se primenjivala pedesetih godina prošlog veka. "Srpski sitem nije reformisan, učenici ne umeju da primene znanja u praksi, onog momenta kada završe školu, misle da je to kraj. Problem je što ne učimo na svojim greškama. Reforme se ne sprovode, đaci uče po modelu, u obrazovanje se ne ulaže, a poimanje istog u društvu - nije dobro. Možda glavni problem je zastarelost sistema", zaključuje Markov.Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika navodi da se kao zemlja nismo pomerili I da smo konstantno na začelju.-"Mi smo poslednjih decenija stalno u nekim reformama, koje ne daju konkretne rezultate", navodi ona dodajući da je najveća greška zapravo neprihvatanje činjenice da grešimo, a umesto toga sistem podleže stalnim reformama koje imaju za cilj brze promene, što nije moguće.Jankovićeva podvlači da smo prethodnih godina imali priliku da stalno prisustvujemo situacijima u kojoj nadležni ministri krivicu svaljuju na svoje prethodnike."Mi stalno pravimo nove strategije, gubimo vreme I očekujemo iste rezultate. U obrazovanje se ne ulaže dovoljno, ne postoji individualizam, dok je u odeljenjima prevelik broj učenika, a oni su naučeni kako imaju svoja prava, ali ne I obaveze. A povrh svega toga, pozicija nastavnika je degradirana I to jeste veliki problem", zaključuje Jankovićeva.PISA tesitranje, ove godine u Srbiji sprovodi se nad 7.600 petnaestogodišnjih učenika iz 193 škole, koje su odabrane nasumičnim izborom.Đaci u Srbiji su 2003. godine bili prvi put podvrgnuti ovoj vrsti testiranja. Rezultati objavljeni 2019. godine zakucali su srpsko obrazovanje za pod: Svaki treći učenik u Srbiji, star 15 godina, funkcionalno je nepismen. Srbija je prema rezultatima tog istraživanja ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja ga i sprovodi.Prethodnih godina, Srbija je od zemalja u regionu, jedino bila bolja od Bosne I Hercegovine I Crne Gore, dok su tradicionalno ispred naše zemlje Hrvatska I Slovenija. Na vrhu liste PISA testiranja nalaza se azijske zemlje, sa Kinom na samom vrhu, dok su na našem kontinentu dobro kotirane zemlje sa severa Evrope.