OTKRIVAMO Izveštaj inspekcije o smrti brata dr Mirele se ili krije ili nije nikad urađen

„Ističemo da je Klinički centar Vojvodine sarađivao u ovom predmetu sa svim nadležnim organima koji su imali uvid u sve podatke vezane za predmetni slučaj, kao i sprovođenje unutrašnjeg nadzora, spoljašnje provere kvaliteta stručnog rada i kontrole zdravstvene inspekcije koju je obrazovalo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije“, navedeno je u saopštenju Kliničkog centra Vojvodine, a povodom smrti Nebojše Erića.Dr Mirela Erić se pita šta je sa tom kontrolom i izveštajem inspekcije? "U dokumentaciji se vidi da je Odeljenje za zdravstvenu inspekciju samo prosledilo izveštaj o sprovedenoj spoljnoj proveri kvaliteta rada. Kako je ranije navedeno, sprovedena je i unutrašnja i spoljna provera kvaliteta rada Kliničkog centra Vojvodine, a Odeljenje za zdravstvenu inspekciju prosledilo je samo izveštaj o spoljnoj proveri", objašnjava dr Mirela.Dr Mirela Erić ukazuje i na to da u ovom slučaju nije ispoštovana procedura određivanja nadzornika koji su se bavili slučajem smrti njenog brata u Kliničkom centru Vojvodine."Tim povodom uputili smo i dopis tužilaštvu", kaže dr Mirela Erić.Pokrenuta lavinaEpilog verovatno ne bi bio takav da dr Mirela nije uzburkala javnost svojim otvorenim pismom koje je uputila ministarki zdravlja Danici Grujičić. Ministarka nije zvanično odgovorila, ali je burna reakcija javnosti očigledno pogurala naše sudstvo.Tužilaštvo je krivičnu prijavu doktorke Erić krajem prošle godine odbacilo, a na osnovu Izveštaja o vanrednom spoljnom nadzoru rada Kliničkog centra. U tom izveštaju, između ostalog, navodi se da „uvidom u medicinsku dokumentaciju nisu utvrđeni nedostaci u lečenju pacijenta Nebojše Erića“.„Želim da se čuje moja strana, želim da se čuje glas mog brata i svih koji su umrli u sličnim okolnostima“, dr Mirela ima veliku volju da izgura do kraja.Veruje da je istupanje u javnost imalo veliki uticaj da Apelaciono tužilaštvo usvoji njen prigovor i donese ovakvu odluku.„Očekujem da ću i ja biti pozvana da dam izjavu i da će istraga biti sprovedena detaljno. Iznošenje dokaza bih radije ostavila za sud, ali ukoliko bude potrebe sve dokaze mogu izneti u javnost“, kaže doktorka Erić.„Svesna sam da je ispred mene još dug put do istine, ali se nadam da će pobediti profesionalizam, savest, etika i činjenice, jer u pitanju je ono što je najvrednije, a to je ljudski život“, dodaje doktorka.Podsećamo, brat doktorke Erić, Nebojša Erić, primljen je u Klinički centar Vojvodine početkom jula 2020. godine sa obostranom upalom pluća, da bi posle nekoliko dana preminuo. Doktorka Erić rekla je za Nova.rs da je nesavesno lečen, odnosno da nije dobijao odgovarajuću terapiju kada je to bilo ključno za njegovo stanje, zbog čega je još u februaru 2021. godine podnela krivičnu prijavu protiv više lekara Kliničkog centra.U martu te godine obavljena je unutrašnja kontrola rada koja nije pokazala propuste u radu, dok je spoljnu kontrolu Ministarstvo zdravlja tražilo tek u julu 2021. godine. Ta kontrola je obavljena tek kroz godinu dana, u septembru 2022. godine, nakon čega je izveštaj dostavljen u Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, posle čega je usledilo odbijanje krivične prijave doktorke Erić.

Pismo ministarki Grujičić

Podsećamo vas i na reči koje je dr Mirela uputila ministarki Grujičić, a koje su očigledno imale svoj odjek i pomerile su stvari sa mrtve tačke.„Poštovana prof. dr Grujičić, Obraćam Vam se kao sestra koja je izgubila brata, kao čovek i kao lekar zbog nesavesnog lečenja mog brata Erić Nebojše od infekcije koronavirusom što se, nažalost, završilo smrtnim ishodom u njegovoj 42. godini.Moj brat je lečen u Kliničkom centru Vojvodine u periodu od 2. do 10. jula 2020. godine. U tom periodu u primeni je bila VERZIJA 7 Protokola za lečenje pacijenata sa Covid-19, koja se primenjivala od 30.6.2020. godine do 6.7.2020. godine, a od 6.7.2020. godine u primeni je bila VERZIJA 8 Protokola za lečenje pacijenata sa Covid-19 koja je dostupna i na zvaničnom sajtu Lekarske komore Srbije. Na kraju oba protokola naveden je tim koji je učestvovao u njihovoj izradi, a čine ga: Mijomir Pelemiš, Goran Stevanović, Vesna Turkulov, Jovan Matijašević, Branko Milošević, Ivana Milošević, Olgica Gajović, Nebojša Lađević, Miodrag Vrbić, Branko Barać, Ivo Udovičić, Radmilo Janković, Dragan Mikić, Nebojša Mujović, Marina Đorđević, Miloš Korać, Jovan Ranin, Ljiljana Bukarica, Gordana Dragović, Aleksandra Barać, Aleksa Despotović.U lečenju je načinjen niz propusta koje ću u daljem tekstu izneti po tačkama i potkrepiti argumentima.1. Nije dobijao kortikosteroide prema protokolu.U gore navedenim protokolima je jasno navedeno da kortikosteroide treba primenjivati u cilju zaustavljanja progresije bolesti kao i izbegavanja mehaničke ventilacione terapije i sprečavanje ARDS-a kao i „kod bolesnika sa pretećim ARDS- om u „cilju sprečavanja citokinske oluje“ indikovano je dati parenteralno kortikosteroidnu terapiju“.Dexason u dozi od 6mg je dat 12 sati pre smrtnog ishoda u stanju sepse i hemodinamske nestabilnosti što ne odgovara ni preporukama Nacionalnog Vоdiča zа prеvеnciјu, diјаgnоstiкu i lеčеnjе sеpsе, tеšке sеpsе i sеptičnоg šока.2. Lek Actemra (Tocilizumab) dat suviše kasno i u trenutku kad je postojala apsolutna kontraindikacija.U gore navedenim protokolima za lečenje Covid-19 je jasno navedeno da je „indikacija za primenu vrednost IL-6 preko 40 ng/l“, međutim prva doza Actemre je data tek kada je vrednost IL-6 bila gotovo 50 puta veća od navedene u protokolu.Druga doza Actemre je data u stanju potvrđene sepse, odnosno kada postoji apsolutna kontraindikacija za davanje ovog leka. U Sažetku karakteristika leka Actemra Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije jasno je navedeno da „Aktivne, teške infekcije“ predstavljaju KONTRAINDIKACIJU za davanje ovog leka. Takođe je navedeno „Terapiju lekom Actemra ne treba započinjati kod pacijenata sa aktivnim infekcijama. Davanje leka Actemra treba obustaviti ako pacijent razvije tešku infekciju sve dok se infekcija ne stavi pod kontrolu“.3. Neadekvatne doze antikoagulantnih lekovaDoze antikoagulantnih lekova se izračunavaju prema telesnoj težini pacijenta. Dobijao je nedovoljne doze antikoagulantnih lekova. Ove nedovoljne doze čak nisu svaki put ni date što se jasno vidi iz medicinske dokumentacije. INR vrednosti su se kretale u rasponu kao da nije ni dobijao antikoagulantne lekove, a D dimer je bio jakovisok.4. Prone (potrbušni) položajTokom boravka u jedinici intenzivnog lečenja samo jednom je postavljen u prone položaj iako prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (Clinical management of COVID-19) pacijenti treba dnevno da budu u ovom položaju 12-16 sati kako bi se rasteretila respiratorna muskulatura.5. U trenutku intubacije saturacija 92%Preskočene su i zanemarene gore navedene terapijske mere i lekovi, zanemareno je poboljšanje na Rtg snimku pluća, bez konsultacije sa pulmologom apsolutno je nejasno zašto je preduzeta intubacija, a respirator tog dana podešen na 100% kiseonik! Ko je dao saglasnost za intubaciju? S kim se anesteziolog konsultovao pre donošenja tako radikalne odluke? Zašto se odlučio za invazivnu metodu koja se preduzima kao poslednja opcija, a ne za čitav niz neinvazivnih mera i lekova navedenih u protokolima? Pri udisanju 100% kiseonika (FiO2 = 1,0) štetni efekti na respiratornom sistemu nastaju već posle 6-12 časova.6. U timu dva ili tri lekara, loša organizacijaPrema medicinskoj dokumentaciji jedan od članova tima je anesteziolog, a treći član je lekar opšte prakse. Dežurstva im traju 24 sata. Kako je takav tim obezbeđivao stalni nadzor pacijenata smeštenih u Jedinici intenzivnog lečenja? Kada anesteziolog izađe iz crvene zone i skine zaštitno odelo, ko je kontrolisao da li su pacijenti adekvatno sedirani, ko je podešavao i kontrolisao rad respiratora? Takođe, ekstubacija pacijenta je proces koji zahteva dosta vremena, kako je isti anesteziolog tokom 24 sata mogao sve postići? Iz medicinske dokumentacije se vidi da su anesteziolozi dežurali na šesti dan. U periodu boravka mog brata u bolnici to je bila jedina Jedinica intenzivnog lečenja u Kliničkom centru Vojvodine sa desetak bolesničkih postelja.7. Nije urađen CT pluća, nisu konsultovani lekari drugih specijalnostiKlinički centar Vojvodine akreditovan je kao zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite što znači da bi sve dijagnostičke procedure, kao i lekari različitih specijalnosti trebali biti dostupni u svakom trenutku. Nije urađen CT pluća, nije konsultovan pulmolog, radiolog niti hematolog (koagulacionista) kako bi se potvrdilo ili isključilo postojanje plućne embolije i ordinirala adekvatna doza antikoagulantnih lekova.Daleko od toga da je ovo sve, ali tu ću se zaustaviti, jer je previše i za one koji nisu medicinski obrazovani! Za sve gore navedeno imam pisane dokaze. Nažalost, kad god skupim snagu da pogledam medicinsku dokumentaciju uočim još neki propust. Ne mogu a da se ne zapitam, kako je moguće napraviti toliko krupnih propusta kod istog pacijenta?! Da li tako izgleda lečenje i borba za život pacijenta?! Kako je moguće da stručni nadzornici iz Niša, Prof. dr Ivana Stanković, Doc. dr Saša Radenković i dr Steva Stanišić koji su sačinili Izveštaj o vanrednoj spoljnoj proveri kvaliteta stručnog rada na zahtev Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a na osnovu kojeg je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu, nisu uočili navedene propuste ili bar neke od njih? Da li su propusti za njih „nevidljivi“ prema ustaljenoj praksi odnosno unapred načinjenom dogovoru, da li im je tako sugerisano, da li je u pitanju neznanje, površnost, ili nešto drugo?Uglavnom, napisali su sledeće: „Nakon detaljne analize medicinske dokumentacije, razgovora sa lekarima koji su lečili pacijenta Nebojšu Erića na Klinici za infektivne bolesti, u Kliničkom centru Vojvodine, smatramo da su dijagnostičke i terapijske procedure vezane za lečenje pacijenta u saglasnosti sa savremenim doktrinarnim stavovima i važećim aktuelnim protokolima zasnovanim na kliničkim vodičima“.Iskreno, ovako napisan tekst, bez navoda bilo kakvih konkretnih činjenica liči na univerzalni trivijalni šablon u kojem se menja samo ime preminule osobe i naziv zdravstvene ustanove. Da li su gore navedeni nadzornici zaista detaljno pročitali aktuelne protokole i kliničke vodiče na koje se pozivaju? Da li su zaista detaljno pregledali medicinsku dokumentaciju? Da li ih je bar malo stid? Da li je to u skladu sa Etikom i lekarskom časti? Kakva se poruka šalje mlađim i budućim lekarima – tipa „radite šta hoćete bićete pokriveni?“Upravo sam savremenim doktrinarnim stavovima i važećim aktuelnim protokolima zasnovanim na kliničkim vodičima, gore u tekstu obrazložila neke od propusta napravljenih u lečenju mog brata. U stručnoj i naučnoj inostranoj literaturi se navodi da su greške u lečenju jedan od vodećih uzroka smrti pacijenata. A zašto se ovde uporno negira njihovo postojanje?Dokle i koliko još slučajeva nesavesnog lečenja će se zataškavati? Dokle će se tako skupo plaćati neznanje i nemar? Zašto se uporno stoji na pogrešnoj strani? Kako da povratimo poverenje u struku kad i sama kao redovni profesor Medicinskog fakulteta, lekar specijalista-hirurg, sa preko 20 godina radnog iskustva u struci i nauci, magistar farmakologije sa toksikologijom, nemam argumente da joj verujem, a nisam jedina! Apelujem na Vas kao Ministra zdravlja da date priliku nama koji smo voljni pomoći da se loša praksa zaustavi i iskoreni!