Njujork tajms u Dečanima: Otac Sava sam protiv ekstremista

Priredio: Matija JovandićUticajni američki list objavio je reportažu o Velikim Dečanima, ocu Savi Janjiću i njegovim nastojanjima da ne samo odoli ispadima ekstremista sa svih strana i sačuva manastir, nego i da se izbori za crkveno zemljište vraćeno presudom Ustavnog suda Kosova pre pet godina.Unutar zidina manastira iz 14. veka, gde je Sava Janjić, vladaju mir i tišina, prekidani samo povremenom lakim koracima nekoliko monaha ostalih u ovom poštovanom isturenom objektu Srpske pravoslavne crkve u neprijateljski nastrojemom zapadnom Kosovu. Ali izvan Visokih Dečana, manastira koji još čuvaju Nato snage više od dve decenije nakon što su ratovi na Balkanu okončani, i dalje se neprestano čuje buka od onoga što otac Sava naziva "bezumnim nacionalizmom", upućena njemu sa svih strana, piše novinar "Njujork tajmsa" Endrju Higins."To bi mogao da bude znak da ne grešim, da nisam na strani loših. Sada me napadaju ekstremisti sa svih strana", priča za ovaj američki list 56-godišnji iguman u dugoj crnu mantiji blizu oltara u srednjovekovnoj crkvi od kamena u svom manastiru.Otac Sava, opisan kao dugogodišnji kritičar šovinizma i sin Srbina i Hrvatice, stekao je nekoliko prijatelja, ali i mnogo onih koji ga potcenjuju na Kosovu kakvo je postalo nakon haosa i rata devedesetih."Srbi su ga prozvali izdajnikom i kažu da je podržao muslimane Albance odgovorne za odvajanje Kosova od Srbije tokom devedesetih. Vojislav Šešelj, nekadašnji zamenik premijera i osuđeni ratni zločinac denuncirao je igumana kao 'ozloglašenog izdajnika'. Oca Savu takođe su osudili Albanci, koji ga vređaju kao neželjeni podsetnik na srpsku prevlast, uprkos tome što je ponudio utočište mnogima od njih koje su srpski ekstremisti hteli da ubiju ili proteraju tokom rata na Kosovu krajem devedesetih. I izdržao je oštre kritike sa svih strana zbog toga što se otvoreno protivi prekrajanju mapa Kosova po etničkim granicama. Takvi napadi pojačavaju upornost i neprijateljstva onih koji pokušavaju da se prošire danas na Kosovu, a da bi se usprotivio takvom stanju stvari otac Sava godinama koristi i društvene mreže, zbog čega su ga prozvali 'sajber monahom', podseća "Njujork tajms".Najveće probleme sa kakvim se trenutno suočava prave mu Albanci, koji sada čine više od 90 odsto stanovništva na Kosovu, piše list, pretnjama i povremenim nasiljem proterujući malu srpsku zajednicu poslednjih 20 godina iz obližnjeg gradića Dečani. Srž tog problema danas je zemljište, tačka oko koje su se zajednice u ovom regionu sporile generacijama unazad.Duga pravna bitka u kakvu se manastir oca Save upustio da vrati crkvenu zemlju konfiskovanu posle Drugog svetskog rata zakomplikovala se i nakon što su albanski nacionalisti počeli da se grabe oko zemlje, odgovarajući tako na namere Srba da povrate kontrolu nad Kosovom, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine."Oni već imaju previše zemlje, ovo zemljište pripada narodu Kosova. Nadamo se da će Ujedinjene nacije zatvoriti manastir. Mi ne možemo da ga zatvorimo. Monasi su jako moćni", ispričao je Redžep Beriša (75) novinaru dok je čekao autobus na putu nešto niže od manastira.U stvarnosti, mnogo moćniji na ovom brdovitom delu Kosova je Ramuš Haradinaj, nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske Kosova, gerilskih jedinica koje su se borile protiv srpskih snaga, piše Higins i dodaje da je Haradinaj "rođen u ovom kraju, pomogao da se Dečan, koji Srbi zovu Dečani, i okolna sela pretvore u jako uporište njegovih jedinica tokom rata". Haradinajeva slika visi sa bilborda oko grada. Na centralnom trgu, odmah pored kulturnog centra u kom su smeštene kancelarije OVK, raspuštenih kao oružane snage, ali i dalje prisutne u mnogim kosovskim gradovima, velikim slovima ispisano je: "Volim OVK".Gradonačelnik Baškim Ramosaj, Haradinajev saveznik, odbio je da manastiru vrati zemljište, odbacujući presudu Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine da teritorija koju je otac Sava tražio mora da bude vraćena. Gradonačelnik, koji je odbio i da govori za "Njujork tajms", izjavio je za lokalne medije da bi radije otišao u zatvor nego sproveo tu presudu i predao zemljište.Zemlja, 60 jutara poljoprivrednog zemljišta i šuma izvan zidina manastira pripadala je crkvi do 1946. godine, kada ju je oduzela tadašnja jugoslovenska socijalistička vlast. Tokom devedesetih, preostali deo države Jugoslavije vratio je zemljište crkvi nakon uspona Slobodana Miloševića, koga novinar opisuje kao "komunističkog funkcionera ateiste koji se pretvorio u šampiona srpskog nacionalizma i SPC".

Dok Albanci koji su se sklanjali u manastir tokom rata ćutke podržavaju monahe, priča iguman za "Njujork tajms", njihove političke vođe spor oko zemlje često vide kao "nastavak njihovog rata protiv Srba, kao da smo Miloševićevi naslednici, a mi to nismo".Presudu kojom se potvrđuje pravo manastira na zemlju, dodaje on, "nije bila Miloševićeva odluka, nego odluka najvišeg kosovskog suda".Oklevanje oko primene presude prilično je razbesnelo administraciju u Sjedinjenim Američkim Državama, odakle su poslati bombarderi da napadnu Miloševićeve trupe na Kosovu 1999. godine i čime je prekinuta njegova vlast na tom području, piše list.U slučaju manastirskog zemljišta, upozorio je nedavno američki ambasador Filip Kosnet, „nije reč o etničkoj pripadnosti, politici ili religiji, nego o imovinskom pravu i poštovanju zakona“.