Nikola hteo da se ubije zbog nemaštine, humani ljudi mu pomogli VIDEO

Nikola priznaje da je maštao o boljem životu, ali da je posle svega što ih je snašlo, prestao da se nada da će za njega i njegovo šestoro braće i sestara biti boljih dana.- Zaista nisam očekivao da se ovoliko ljudi odazove, i da dobijemo sve ovo što nam je sada mnogo olakšalo život. Braća i sestre su oduševljeni, sada mi je mnogo lakše, veliki teret mi je pao sa pleća. Prestao sam da očekujem da će se nešto promeniti, stizao je jedan za drugim kobni događaj, za mene je to u jednom trenutku zaista bilo previše. Pokušavao sam da nešto promenim, ali nije išlo, hiljadu problema se javljalo i zato sam se odlučio na taj korak. Sada je sve krenulo nabolje, ima tu još nekih stvari koje treba da se reše, prvenstveno taj dug za struju, nadamo se da će otpisati kamatu. Treba nam još ponešto od nameštaja, veš-mašina, još jedan frižider, ali ono glavno je stiglo – kaže Nikola.Ističe da je spreman da preuzme brigu o porodici, čim okolnosti to dozvole.

- Trenutno je kum staratelj svima nama. Ja još ne mogu da radim jer sam pod jakim lekovima, ali za nekoliko meseci ću se zaposliti. Brat je još maloletan, i on će početi da radi uskoro, tako da ćemo moći da brinemo o ostaloj deci. Sad nam je potrebna samo sloga u kući – ističe Nikola.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nikolacvetkovicposleakcijepomocidobrihljudigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3182885"]Dušan Miljković, iz fondacije „Pokreni život“, ponosno naglašava da je kuća Cvetkovića sređena za samo dvadesetak dana.Zamenjena je stolarija, urađeni su svi zidovi, stavljen laminat, sređena su kupatila i na spratu i u prizemlju, sve ukupno koštalo je oko 18.000 evra. Ono što je jako bitno, to ne bismo mogli da uradimo bez sponzora, „Nijanse“. „Nevene Kolor“, firme „Vukotić“ iz Leskovca, „Alviks stolarije“ iz Požarevca i bez mnogih sugrađana koji su se odazvali u pomoć. Ova porodica se potpuno oslanjala na baku Dušanku, ona boluje od Parkinsonove bolesti, teško se kreće, ali će svima sada biti lakše. Još im je potreban nameštaj, nastavićemo da ih pomažemo u kontinuitetu, mnogo je dece, veliki su troškovi, ali najvažnije je da su dobri domaćini. Apelujemo na humane ljude da podržimo i druge porodice koje imaju slične poteškoće – kazao je Miljković.Kako je ranije kazala baka Dušanka, njihove muke počele su nakon što joj je preminuo sin Bojan.- Bio je redovan vojnik kada je započeo rat, skoro godinu dana ga nisam ni videla ni čula. Kad je najzad došao kući molila sam ga da se ne vraća, ali je on govorio da ne može da ostavi drugare da ginu. Sa straže u kasarni u Podgorici je oteran na Prevlaku, treći dan su ga ranili. Ostao je bez oka, leva strana tela mu se vukla, jedva se služio rukom. Kad se vratio kući sa lečenja kupala sam ga u koritu, jer kupatilo nismo imali. Tužio se sa državom za tu nadoknadu, priznato mu je pravo i na stan i na kola i na još mnogo toga. Posle tri godine pozvan je na komisiju, oduzet mu je status ratnog vojnog invalida. Postao je mirnodopski invalid, kao da je išao loptu da igra... Nije on ranjen na igralištu, nego na položaju. Pokušavali smo i dalje da ostvarimo njegova prava i kad smo najzad došli do kraja, kada su trebala samo dokumenta da se potpišu, on umre. Trebalo je da prima 160.000 dinara, a on je dobijao  samo 60.000, država mu duguje te pare. Poslednje dane je proveo na dijalizi, mučio se, borio, ali nije izdržao – sa tugom je kazala majka pokojnog borca.

Zahvaljujući humanim ljudima iz zemlje, ali i iz inostranstva, Cvetkovići su dobili namirnice i hitne potrepštine, ali je i dalje njihov gorući problem ogroman dug za struju. Račun za novčanu pomoć je 200-35695729-59 na ime Dušanke Cvetković.BONUS VIDEO: Dušan Miljković o pomoći porodici Cvetković

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dusanmiljkovicopomociporodicicvetkovicgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3182882"]