0
Sa Dišenovom mišićnom distrofijom (DMD), u Srbiji se bori preko 200 dečaka, od kojih za samo njih 13 postoji terapija. Svetski dan ove opake neuromišićne bolesti, obeležava se svake godine 7. septembra, Kada se akcenat stavlja na pravovremeno lečenje i terapiju, koja ovoj deci može produžiti život.
Pročitajte još:
Deca sa DMD se po rođenju sasvim normalno razvijaju, a prvi simptomi se javljaju između treće i pete godine, kao posledica propadanja mišića. Dišenova mišićna distrofija je jedna od najučestalijih retkih neuromišićnih bolesti, a uzrok je nasledna greška na genu koji proizvodi distrofin, koji se nalazi na X hromozomu. Postoji veliki broj različitih mogućih grešaka na genu koje izazivaju ovu bolest, a za samo neke od njih trenutno postoji terapija.
Mišićna slabost je osnovni simptom i obično se deca dovode kod lekara jer teže trče, penju se uz stepenice ili ustaju sa poda, nego njihovi zdravi vršnjaci.
“Nažalost, ne znamo tačan broj obolelih, jer nemamo registar. Međutim, u saradnji sa Klinikom za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu radimo na tome i uskoro ćemo imati tačne podatke. Pored registra, ciljevi naše organizacije, koja okuplja obolele dečake i mladiće i njihove roditelje, su podrška osobama obolelim od Dišenove mišićne distrofije i povezivanje međunarodnih kliničkih ispitivanja sa relevantnim dečijim klinikama u Srbiji, kao i obezbeđivanje trenutno dostupnih terapija za 13 dečaka za koje terapija postoji. Takođe i uključivanje naših dečaka u svetska klinička ispitivanja lekova za lečenje ove bolesti. Pored toga, sarađujemo sa domaćim stručnjacima na razvoju genske terapije i terapije matičnim ćelijama za dečake sa DMD-om i nadamo se da će i u Srbiji uskoro moći da se izvode kliničke studije za ove terapije”, kaže Goran Vasović, predsednik udruženja pacijenata DMD.
Oboleli od Dišenove mišićne distrofije suočavaju se sa ubrzanim propadanjem mišića, pa već sa 12 godina moraju da koriste kolica, a mnogi od njih ne dožive 20. rođendan.
“Polaskom u prvi razred kod najvećeg broja dečaka u našoj zemlji dijagnoza je već postavljena i na genetičkom nivou, omogućena je prenatalna dijagnostika u svakoj sledećoj trudnoći i uvedena je ‘stara‘ terapija koja predstavlja standard u lečenju (steroidna terapija i multisistemski pristup). Upornost u sprovođenju standarda u lečenju može uticati na stepen komplikacija osnovne bolesti, ali ne i na konačan ishod, a to je gubitak hoda i samostalnosti. U ovom trenutku mnogobrojne kliničke studije su u toku, nekoliko lekova je registrovano”, objašnjava prof. dr Vedrana Milić Rašić, dečji neurolog.
Kod Dišenove mišićne distrofije svaki dan uzima neki pokret.
“Ono što ste mogli sami juče, danas ne možete. Moji mlađi drugovi su deca koja ni ne znaju šta ih je snašlo, još hodaju i veruju da će tako ostati. Moji stariji drugovi ne mogu da dišu bez medicinskih aparata. Prošle godine sam mogao da oteram komarca sa lica, da držim čašu vode. Često gledam stari porodični snimak kada sestra i ja ribamo tepih na terasi. Da, ribao sam tepih… Kada sam ja bio mali nije bilo nikakve pomoći za nas. Sada su novi lekovi izmišljeni! Nauka pobeđuje! Mi ih sa radošću čekamo”, kaže Vuk Đorđević (20) iz Niša, mladić koji boluje od Dišenove mišićne distrofije.
Prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja najavio je povećanje sredstava u budžetu za retke bolesti.
“Očekuje se konstantan porast sredstava, koji treba i mora biti obezbeđen za lečenje ovih dečaka”, rekao je prof. dr Sazdanović.
