1
Broj izbeglica u Srbiji, uglavnom iz Avganistana, značajno je povećan ove godine i na granici sa Hrvatskom ih je više od 4.000, a pri prelasku granice često su suočeni sa brutalnošću hrvatske policije, što je nezakonito postupanje, jer im se ne omogućava da zatraže azil, rečeno je prilikom predstavljanja podataka o povredi prava migranata.
Nasilno ponašanje se ne događa u saradnji sa srpskom policijom, već van graničnih prelaza, uz prebijanje, ponižavanje, otimanje dragocenosti, pretnje oružjem, izjavila je Milica Švabić iz beogradskog Centra za razvoj socijalnih politika – Klikaktiv.
Prema rečima Milice Švabić, u tri zvanična kampa u Šidu se nalazi oko 1.700 izbeglica, dok ih je znatno više u napuštenim objektima i šatorima u šumi i u okolini.
Na tom području su 2019. postojala samo tri neformalna izbeglička naselja, navela je Milica Švabić.
Ana Ćuća iz zagrebačkog Centra za mirovne studije je izjavila da je 2016. godine počelo sistematsko nasilje Republike Hrvatske nad migrantima, uz oduzimanje ličnih stvari i telefona, prebijanje, zatvaranje u podrumeske prostorije, napade policijskih pasa.
Žrtve nisu samo odrasli, već i deca. Ne radi se o individualnim slučajevima, već o naređenju sa političkog vrha, čije izbegavanje često nije moguće, rekla je Ana Ćuća.
Ona tvrdi da su aktivisti u Hrvatskoj žrtve policijskog zastrašivanja, jer ukazuju na kršenje ljudskih prava na granici Evropske unije, za šta je EU odgovorna.
Promena migrantske politike EU dovela je do nasilja, ocenila je Ćuća, navodeći da sve više hrvatskih policajaca anonimno pruža podatke o strukturi sistema nasilnog i nezakonitog proterivanja izbeglica.
Radi se o politici Brisela, za čije zaustaljanje je potrebno da to zatraže članice EU i zemlje koje snose posledice, izjavila je Ana Ćuća.
Autor publikacije „Dokumentovanje povrede prava na granici između Srbije i Hrvatske: Smernice za izveštavanje, zagovaranje i strateško zastupanje“ Nikola Kovačević je rekao da se radi o svakodnevnoj, flagrantnoj i javnoj primeni sile nad migrantima.
Potrebno je da žrtve dobiju određenu kompenzaciju, ali i da se utvrdi krivica ljudi odgovornih za zlostavljanje, kao i odgovornost države. Neophodna je zaštita ljudskih prava, koja bi trebalo da budu osnova za kreiranje bezbednosne politike, izjavio je Kovačević na konferenciji.
Bonus video – Kampovi za mučenje i silovanje na srpsko-makedonskoj granici
Pratite nas i na društvenim mrežama:
