1
Nove urbanističke promene u najstarijem delu Beograda, mogle bi da "zažive" u narednom periodu na Kosančićevom vencu. Iz gradske odborničke grupe Srce grada tvrde da vlast na toj lokaciji planira izgradnju hotela i stambenih zgrada, iako je upitanju zaštićeno kulturno dobro. Kažu i da su održavane i javne rasprave zatvorene za javnost. Pojedini stručnjaci ukazuju da je gradska vlast donela skandaloznu odluku, koja briše istoriju srpske prestonice.
Istorijski dragulj Beograda. Upravo zbog toga, Kosančićev venac decenijama nosi epitet zaštićenog kulturnog dobra. Saborna crkva, Konak kneginje Ljubice, ostaci srušene biblioteke 1941, kaldrma, samo su neki od detalja koji podsećaju na istoriju iz 18 veka. Međutim, gradska vlast u najstarijem delu grada, ipak, planira urbanizaciju.
Maketa do koje su došli pojedini gradski opozicioni odbornici pokazuje da bi dobar deo Kosančićevog venca trebalo da dobije stambene zgrade, kao i hotel.
„Prema našim saznanjima, planira se izgradnja 20 hiljada kvadrata javno-kulturno komercijalnog sadržaja, građani na Kosančećevom vencu, Starog grada i uopšte Beograda, zabrinuti su da ne dođe, kao što znamo, do divlje gradnje na tom potezu, pošto se već menja detaljna regulacija. Takođe znamo da su neki fudbaleri kupili neke placeve na Kosančićevom vencu i bojimo se da će tu doći do divlje gradnje“, kaže Đorđe Miketić iz odborničke grupe Srce grada.
Na moguću gradnju, upozoravaju i iz Inicijative Ne davimo Beograd. Kažu da gradska vlast više od godinu dana od javnosti krije šta sve planira da uradi na Kosančićevom vencu, i da javne rasprave o tome održava isključivo iza zatvorenih vrata. Tvrde da je nevladinim organizacijama i pojedinim građanima bilo zabranjeno da sednicama prisustvuju u julu, avgustu i decembru.
„Grad gde god ima neki finansijski interes koji je blizak vlastima pokušava da dogovore, pregovore i javne uvide drži iza zatvorenih vrata i da namerno održava sednice u radno vreme ili u slučaju sada pandemije, ograničava broj ljudi koji mogu da dođu da debatuju, ono što je iza toga je da ne postoji nikakva javna diskusija oko toga kako naš grad treba da izgleda“, kaže Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd.
A kada će se i šta tačno raditi na Kosančićevom vencu, za sada nije zvanično poznato. Jer na ta pitanja odgovor za N1 nije stigao iz gradske uprave. Ipak, o urbanizaciji tog dela grada razmišljalo se i ranije. Plan o tome predstavljen je najpre 2007, potom i četiri godine kasnije.
Međutim, tada se od toga odusalo, jer je stručna javnost upozorila na moguće rizike. Istoričakra umetnosti Irina Subotić upozorava da sem izgradnje kulturnih objekata, na Kosančićevom vencu ništa drugo ne bi smelo da se radi.
„Graditi jednu veliku hotelsku zgradu i stambenu zgradu, za nas to mora da bude jedno zaista skandalozno rešenje i odluka ljudi koji ne vole ovaj grad. Da volimo ovaj grad, mi bismo se brinuli o njegovim vredonstima, o njegovoj zaštićenoj zoni, o onome što čini njegovu prošlost, što čini duh ovoga grada, a ne još jedna komercijalna investicija i urbanistička rešenja koja će nam još udaljiti ono što je naš grad“, poručuje Irina Subotić.
Prema obećanju zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, Kosančićev venac trebalo je da dobije gradsku galeriju, čiju gradnju je najavio za početak 2019. Ona još nije počela. A hoće li gradnja objekata kakvi su najavljeni na pojedinim parcelama?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
