SNS zbog investitora hoće da unakazi i Kosančićev venac

"Zastrašujuće je da se na inicijativu privatnog investitora menja urbanistički plan donesen 2007. godine, koji je struka pohvalila i da se sada predviđa ubacivanje pet hiljada kvadratnih metara stambenog prostora u zonu od prvorazrednog kulturnog i istorijskog značaja ne samo za Beograd, nego i za Srbiju", kaže Jovanović u saopštenju.

I tu nije kraj. Tačka se ne stavlja na tih pet hiljada kvadrata, već se najavljuje ukupno 20 hiljada kvadrata novih objekata, čija arhitektura uništava ambijentalnu celinu Kosančićevog venca, koju dominantno čine zgrade 19. i prve polovine 20. veka. Kako navodi Jovanović, sporno je i što se umesto izgradnje replike Narodne biblioteke, spaljene 6. aprila 1941. godine nacističkim bombardovanjem, predviđa "neki memorijalni centar koji nema nikakve veze sa istorijskim zdanjem".Vesićeve urbanističke perverzije "Rani javni uvid u ove izmene obavljen je za vreme i neposredno nakon vanrednog stanja, što nedvosmisleno govori da je namera gradskih vlasti da onemogući ozbiljnu debatu o ovom planu. Beograđani su već u više navrata dokazali da su im se urbanističke perverzije Gorana Vesica smučile i da neće tolerisati pokušaje da se zbog privatnih interesa i političkog kaprica ovog diletanta gazi identitet, naslede i duh srpske prestonice", zaključio je Jovanović.Koliki je istorijski i kulturni značaj ovog dela grada, govore brojne činjenice, a nabrojaćemo tek nekoliko... Upravo je ovde 1804. godine srpski narod dočekao ustanike. Na kući trgovca Trajkovića koja je sagrađena krajem 19 veka, do pre nekoliko godina stajalo je, u niši na fasadi, poprsje Ivana Kosančića kosovskog junaka po kojem je ovaj deo Beograda dobio ime. Ova skulptura je rad Petra Ubavkića, prvog vajara obnovljene Srbije. Postoji i tvrdnja da su u toj ulici na broju sedam ubijena braća kraljice Drage, Nikola i Nikodije Lunjevica, a svakako jedan od najpotresnijih događaja u ovoj ulici je i šestoaprilsko spaljivanje Narodne biblioteke Srbije. U ovoj zgradi 1860. godine Steva Todorović osnovao je prvu slikarsku školu, kasnije je služila kao francusko poslanstvo, a pred početak Prvog svetskog rata kupio je Milan Vapa i u njoj otvorio fabriku kartonaže. Država je zatim ovaj svojevrsni dvorac otkupila za Narodnu biblioteku, koja je sagorela 6.aprila. Nekoliko decenija posle bombardovanja vršena su arheološka i druga istraživanja koja su pokazala da se na tom mestu i u antička vremena nalazila palata, o čemu svedoče i danas vidljivi tragovi.E baš negde na tom mestu sada će nići nekakav Memorijalni centar, ali i moderna stambena građevina okovana gvožđem, o čemu je za Nova.rs nedavno govorila Milja Mladenović, arhitekta i doktorandkinja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

"Reč je o izmeni plana detaljne regulacije (PDR) iz 2007. godine. Iz mog ugla to je bio jedan od najboljih planova koji su doneti u Beogradu. Taj plan je predviđao da se zadrži postojeća ambijentalna celina i da se to dodatno oplemeni memorijalnim centrom Biblioteke i objektima kulture. To se sada menja tako što se iznenada na Kosančićev venac uvode stambeni blokovi koji nisu pominjani u starom planu i jedan od njih realizuje investitor koji na Vračaru i Dorćolu pravi zgrade sa kovanim gvožđem, nalik na zgrade u Parizu, što ne pripada ni slici Kosančićevog venca, ni slici savremenog Beograda", objasnila je Mladenovićeva.Stvaranje vizuelnog haosa Monstruozno kasapljenje još jednog vanvremenskog bogatstva Beograda ocenjuje kao stvaranje jednog vizuelng haosa."To će da liči na razbijeni kaleidoskop, jer će ti novi objekti biti dominantni, pomešani sa starim objektima. Uopšte se neće videti Kosančićev venac. Cela svrha panorame Beograda je u tome kako grad izgleda sa reke i kako se čuvaju vizure. Te vizure su bile bitan deo starog plana, a prema ovoj izmeni se dešava da, kada se gleda ka Kosančićevom vencu, postoji to ogromno staklo Ansambla "Kolo", pa onda masivan objekat Gradske galerije, zatim par (za sada) preostalih kuća, i onda hotel "Maison Royale". To se zajedno ne uklapa u ovu ambijentalnu celinu", objasnila jeMladenovićeva i dodala da je to već postao manir kojim se vodi gradska vlast."Nama je konstantno proces pogrešan i tako dobijamo bisere investitorskog urbanizma u gradu. Čim se prepozna parcela koja treba da se reši prvenstveno urbanističkim projektom ili planom, na nivou institucija, pojavi se investitor koji izradi rešenje i onda to rešenje uđe u plan", zaključila je Mladenović.Ostaje da verujemo da će ovo rešenje i ovaj plan biti razmotreni. Bar još jednom.