0
Na većini rečnih tokova vodostaj je na veoma niskom nivou, blizu biološkog minimuma zbog čega se već izdaju hidrološka upozorenja i alarmi. Najkritičnija situacija je na reci Savi na mernim stanicama kod Šapca i Sremske Mitrovice i tu su već pet dana niski plovidbeni nivoi o čemu su poslata i upozorenja.
U narednih nekoliko dana upozorenja će biti uvedena i na Dunavu, jer je u gornjem toku reke jako loša situacija. Postoje indicije da bi ovo mogla da bude najsušnija godina sa najvećim posledicama, kaže hidrolog Dejan Vladiković.
Dejan Vladiković ističe da merne stanice pokazuju niske proticaje i na Jadru, Kolubari sa prtikoma i Mlavi, a da je nešto bolja stuacija je na slivu Toplice, Jablanice i Veternice i Starom Begeju u Banatu.
Što se tiče naših vodotokova, naglašava hidrolog, imamo par lokacija gde smo stigli do tzv. biološkog miinimuma.
„To su srednji mesečni proticaji koji su jako niski i oni su u par kategorija. To su 80, 90, 95 i 99 procenti što znači da kod niskog proticaja od 99 posto postoji samo šansa od jednog procenta da oni budu još niži. Kada imamo te biološke minimume to utiče na kvalitet vode i na probleme u vodosnabdevanju“, poručuje Vladiković.
Dodaje da je to opasna situacija, jer je u rekama manjak kiseonika i doći će do pomora životinjskog sveta.
Hidrolog očekuje da će za nedelju dana i početkom avgusta biti padavina, ali da je to nedovoljno da se popravi hidrološka situacija.
„Jako je bitno napomenuti da su te niske vode ove godine poranile, jer obično one kreću od avgusta meseca pa do seprembra, a ove godine su prve naznake malih voda bile već u junu mesecu“, kaže Dejan Vladiković.
Prema njegovim rečima, rano je za sumiranje ove epizode, ali u poslednjih 20 godina ovo je osma epizoda. Najizraženije je bilo 2003, 2011, 2012. godine, ali postoje indicije da bi ovo mogla da bude najsušnija godina sa najvećim posledicama.
„Još ćemo pričekati, jer se analize prave početkom jeseni kada se ove epizode završe“, dodaje hidrolog.
Naglašava da ono što nam još ne ide na ruku što je period od decembra, januara konstantan deficit količine vode u svim našim akumulacijama.
„Posle topljenja snegova nije bilo tih nekoliko ciklona koji su karakteristični i oni sa padavinama te zalihe popune. Ovog proleća je to izostalo“, poručuje hidrolog Dejan Vladiković za RTS.
BONUS VIDEO – Toplotni talas koji se širi ka Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
