Pouzdanost podataka o kvalitetu vazduha u Srbiji je tokom prošle godine značajno opala zato što je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) kasnila sa raspisivanjem tendera za održavanje i servisiranje analizatora na automatskim mernim stanicama i nabavkom gasnih smeša za samopodešavanje uređaja, a isti scenario ponavlja se i ove godine.
Agencija za zaštitu životne sredine već drugu godinu nepropisno održava merne stanice Podaci o vazduhu nepouzdani zbog nemara nadležnih Ugovor za servisiranje istekao 21. maja, da bi poziv za javnu nabavku bio raspisan tri dana kasnije, pa održavanje u ovom trenutku ne postoji i neće ga biti u naredna dva meseca.
Zbog ovih propusta, osetljive grupe građana su u opasnosti da se nesvesno izlažu zagađenom vazduhu, pojedini gradovi mogli bi da ostanu bez mera za poboljšanje
vazduha, a odgovorni za propuste bi trebalo da budu krivično gonjeni, navode sagovornici lista „Nova“.
Agencija za zaštitu životne sredine je 12. marta 2019. godine sklopila dvogodišnji ugovor sa firmom Ecomaks Solutions radi održavanja i servisiranja mernih stanica. Iako je već u tom trenutku bio poznat datum isteka ovog angažmana, kao i period potreban za sprovođenje javne nabavke, SEPA je novi tender raspisala tek 10. marta 2021, da bi novi ugovor sa istom firmom potpisala 21. maja, ovog puta na tačno godinu dana.
„To znači da održavanje i servisiranje analizatora na automatskim mernim stanicama nije vršeno više od dva meseca, a od toga direktno zavisi pouzdanost merenja kvaliteta vazduha – kaže osnivač Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i nekadašnji načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u SEPA Milenko Jovanović.
Redovno održavanje ove visokosofisticirane opreme, navodi, podrazumeva obavezan obilazak stanica dva puta mesečno, zamenu filtera, proveru rada čitavog sistema, eventualnu popravku ili zamenu nekog dela novim na licu mesta – sve to u periodu prekida ugovorne obaveze nije rađeno.
– Treba dodati i šestomesečno kašnjenje nabavke gasnih smesa sumpor-dioksida, azot-dioksida i ugljen-monoksida (nabavka završena tek u junu prošle godine), što znači i nemogućnost autokalibracije (samopodešavanja) uređaja na više lokacija, tj. tamo gde su boce ispražnjene. Boce obično traju više meseci, ali ako se ne zamene na vreme, monitoring ostaje bez bitne provere pouzdanosti – objašnjava Jovanović.
Naglašava da je dva puta godišnje neophodna i terenska kalibracija uređaja koja daje konačnu potvrdu pouzdanosti njihovog rada, što prošle godine nije urađeno u prolećnom terminu, upravo zbog pomenutih propusta.
– Iako su analizatori radili i emitovali podatke o koncentracijama sve vreme, pouzdanost je više nego upitna, jer obavezna procedura nije ispoštovana. Nikada se neće utvrditi da li su rezultati monitoringa u tom periodu bili tačni, ali pouzdani definitivno nisu bili – kaže naš sagovornik i napominje da je
menadžmentu SEPA više puta pisanim putem skretao pažnju na ove i druge propuste, ali uvek bez odgovora.
Da nas slična situacija očekuje i ove godine, ukazuje činjenica da je ugovor za održavanje analizatora na mernim stanicama istekao 21. maja, da bi SEPA poziv za javnu nabavku raspisala tri dana kasnije. To znači da održavanje u ovom trenutku ne postoji i da ga najverovatnije neće biti u naredna dva meseca, koliko je očekivano da traje proces javne nabavke.
Na pitanja zašto nabavke kasne i kako to utiče na pouzdanost merenja SEPA nije odgovorila. Ministarstvo za zaštitu životne sredine pitali smo da li su sa problemom upoznati i šta će preduzeti, ali smo takođe ostali bez odgovora.
Dok nadležni ćute, Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) objašnjava za Novu da je pouzdan monitoring jako bitan, kako u realnom vremenu tako i za godišnju ocenu kvaliteta vazduha.
– Informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu su pre svega bitne za osetljive grupe, jer na osnovu njih planiraju aktivnosti, posebno u danima kad je vazduh prekomerno zagađen – da li će izaći u šetnju, otići u nabavku, vežbati na otvorenom. Takođe, godišnja ocena kvaliteta vazduha je osnov za donošenje mera za čistiji vazduh na nivou grada, a prilikom podele sredstva iz državne kase prioritet imaju gradovi sa zvanično zagađenim vazduhom – kaže Pantić.
Podvlači da finese do kojih može doći usled nepouzdanih merenja mogu dugoročno da naprave veliku razliku, posebno kod gradova poput Novog Sada, Kragujevca i Sremske Mitrovice, kod kojih je u poslednje tri godine postojao slučaj da im vrednosti polutanata budu malo ispod graničnih.
Advokat Predrag Džamić, iz advokatske kancelarije „Sreten Đorđević“, navodi da kad zbog nepostupanja odgovornih dođe do neobaveštavanja, odnosno pružanja neistinitih podataka o stanju životne sredine, što je ovde slučaj, u pitanju je povreda prava na informisanje o stanju životne sredine, što je krivično delo.
– Ustavom Srbije, članom 51, garantovano je ljudsko pravo na obaveštenost, a članom 74 ljudsko pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o stanju životne sredine. U skladu sa ratifikovanom Arhuskom konvencijom, koja je u direktnoj primeni, Srbija je obavezana da poštuje principe aktivnog informisanja građana o stanju životne sredine – navodi Džamić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar