Vlada Srbije usvojila je novi set prosvetnih zakona koji bi uskoro trebalo da se nađu i pred poslanicima Skupštine Srbije. Kada zažive, omogućiće, između ostalog, udaljavanje učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza. Ovo bi, možda, mogla da bude idealna i poučna kazna za sve đake nasilnike, kao što je to slučaj u Americi, gde se učenicima sa problematičnim ponašanjem, prilikom udaljavanja sa nastave, otvara dosije. Međutim, u Srbiji smo, verovatno, daleko od toga. Nemirni đaci će, kako smatraju stručnjaci, ovu kaznu mogli da shvate kao nagradu: "Sjajno, nema škole pet dana".
Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić pričala je u jutarnjem programu na televiziji Nova S o setu prosvetnih zakona koji bi uskoro trebalo da se nađu i pred poslanicima Skupštine Srbije.
Kada zažive, zakoni će, između ostalog, omogućiti:
-da od drugog razreda osnovne škole ocena iz vladanja uđe u prosek ocena na polugodištu i kraju godine,
-mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza,
-pojačan vaspitni rad sa učenicima koji čine nasilje ili ispoljavaju problematično ponašanje i van prostora škole,
-mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada,
-skraćene rokove za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza učenika i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole dok se vodi disciplinski postupak,
-obavezu intenzivnije saradnje i komunikacije svih ustanova koje se bave zaštitom od nasilja (škole, MUP, Centri za socijalni rad, lokalne zajednice).
Predviđeno je i smanjenje broja učenika u odeljenju od sledeće školske godine na maksimalno 28 đaka.
Romandić je tom prilikom istakla da mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza nije u potpunosti definisana.
„Deca danas postaju popularna ukoliko su negativna, odnosno, u uzrastu tinejdžera je pomalo popularno biti problematičan. Ovde se dovodi u pitanje jedna stvar: pet dana kada učenik nije u školi, nastavnik mora da pronađe odgovarajući način kako da mu dostavi materijale za rad. Dakle, uvodi se nekakav onlajn rad za decu koja su u tim situacijama i nisu u školi“, objansila je Romandić.
A nakon završenog disciplinsko vaspitnog postupka, kao jedna od mera pojačanog vaspitnog rada, učeniku se uvodi društveno-koristan rad, dodaje Romandić.
„On često nema mnogo smisla, posebno u situacijama ako mi ne rešimo razloge koji su doveli do problema koje je učenik uspeo da napravi u samoj školi. Društveno koristan rad vam je, recimo, da učenik koji je napravio prekršaj, bude dežuran sa nastavnikom u dvorištu“, kaže sagovornica.
Ipak, stručnjaci smatraju da je ova kazna zapravo nagrada za sve nemirne učenike. Psihološkinja iz jedne beogradske srednje škole navodi za Nova.rs da problematiččni đaci samo gledaju kako da izostanu iz škole.
„Ovo će za problematične učenike samo biti podsticaj da nastave sa problematičnim ponašanjem, jer pravih sankcija neće biti“, smatra naša sagovornica.
Dodaje da je veliki problem i za nastavnike i za đake i za roditelje to što se nove mere uvode na brzinu i pred sam početak školske godine.
„Nema dovoljno vremena da se sve koordiniše i da se na pravi način realizuje“, skeptična je ova psihološkinja.
Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević objašnjava za Nova.rs koliko će ova mera dodatno opteretiti prosvetne radnike, ukoliko se precizno ne definiše.
„Ako udaljite učenika sa nastave na pet dana, uz mogućnost društveno korisnog rada, da li to podrazumeva da će on imati neku dodatanu, onlajn nastavu? Nije definisano šta predviđa koncept društveno korisnog rada. Da li je to školska biblioteka, školska kuhinjica, pomoć u dežurstvu dežurnom nastavniku… Verujem da on ne može da ne ide u školu pet dana, pa pretpostavljam da to podrazumeva koncept onlajn rada. I da li taj koncept podrazumeva da on ima neki društveno koristan rad u okviru škole, ili da bude upućen u neku socijalnu ustanovu? To će, pretpostavljam da zavisi i od uzrasta učenika, ne mogu se tretirati mlađi osnovci, stariji osnovci i srednjoškolci isto. Ono što sigurno znamo to je da će to dodatno opteretiti administarciju škole prilikom vođenja takvog disciplinskog postupka. Dakle, mi ćemo voditi zapisnike, taj pojačani pedagoški rad, vodićemo izjave, pravićemo program tog rada… To će sve zahtevati dodatno angažovanje nastavnika ili odeljenskog starešine“, ističe Jerotijević.
Dodaje da su prosvetni radnici od incidenta u Trsteniku izneli dva zahteva.
„Da se ne dozvoli ispisivanje iz škole dok traje disciplinski postupak, jer smo imali slučaj da se učenik iz Trstenika ispisao i nikom ništa i drugi je bio da vladanje ne bude samo opisna ocena. I evo, posle osam meseci imamo ta dva zahteva, ali kod zahteva da od drugog razreda ocena ulazi u prosek, imate da jeidnica iz vladanja isključuje mogućnost da učenik padne godinu ili ponavlja razred. Znači, on i sa jedinicom iz vladanja ide u sledeći razred i startuje sa primernim vladanjem“, navodi naša sagovornica.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola i nastavnik informatike u Školi za negu lepote Milorad Antić navodi za naš portal da je mogućnost udaljavanje učenika sa nastave na pet dana bio njegov predlog.
„Suspenzija učenika do okončanja disciplinskog postupka, s tim što mu je škola dužna da obezbedi nastavne jedincie tokom tog dela kada neće biti prisutan u školi. Znači, vi mu tada date nastavne jedincie koje treba on sam da uči i sam da sprema i sam da izvede zaključak. Tako da je ta mera dobra jer, pet dana sam, bez društva, bez okoline, nije baš popularna kod dece. Što se tiče roditelja, na njih će ta mera najviše da utiče jer će morati da misle kako da organizuju posao i da budu kući sa detetom. U Americi i Francusko je to mnogo strože, policijski inspektor dolazi kući kod deteta“, ističe nastavnik Antić.
BONUS VIDEO: Đačko doba i preteška torba