Majka srednjoškolca: Moje dete se danas ne vraća u učionicu

Nakon duže pauze i nastave koja se odvijala isključivo na daljinu, stariji osnovci i srednjoškolci od danas se vraćaju u učionice uz kombinovanu nastavu, po metodu i rasporedu koji je važio od 1. septembra. Ipak, ima i onih roditelja koji ne žele da rizikuju, pa će njihova deca nastaviti sa onlajn nastavom.Ipak, i ti roditelji su svesni da su njihova deca uskraćena time što nastavu ne pohađaju uživo."Naravno da je moje dete uskraćeno, ne samo onlajn nastavom tokom pandemije. Učenici nemaju kontakt sa nastavnicima koji im predaju jer im većina šalje materijale iz kojih oni treba da izdvoje šta je važno, a da ne govorim o matematici, fizici i hemiji. Kada idu u školu časovi traju 30 minuta, što je, ipak, malo vremena za predavanje. Problem je i to što nastavnici kao da nisu svesni takvog rada, pa se dešava da za 30 minuta daju isti broj zadataka kao da đaci pismenu vežbu rade normalno, odnosno 45 minuta", objašnjava Gordana.Nije zadovoljna ni odnosom koji nastavnici imaju prema radu i predavanjima koja drže."Predavanja su štura, nastavnici ne objašnjavaju gradivo, neki samo šalju materijale, neki se uključuju preko platforme. Na primer, fizičko ne mogu nikako imati onlajn, nastavnici šalju vežbe koje bi đaci trebalo sami da rade kod kuće, a pitanje je koliko njih to i uradi, što znači da ostaju uskraćeni za fizičke aktivnosti, a prinuđeni su da sede stalno za kompjuterom", navodi ona širok dijapazon uskraćenosti sa kojima su se đaci zbog korone susreli u prošloj i tekućoj školskoj godini.Pored nedovoljno usvojenog znanja, postoje ograničenja i poteškoće socijalne prirode. Gordanin sin je đak druge godine jedne beogradske gimnazije, korona ga prati tokom celom srednjeg školvanja, pa nije ni uspeo ka kako treba upozna svoje drugove iz razreda."Što se tiče drugova, on se druži sa ekipom iz osnovne škole, sa ovima iz srednje nije se skoro ni upoznao, jer su i prošle godine bili onlajn, samo što su pošli u školu. Druženje je uglavnom preko skajpa, oko domaćih zadatak i toliko. Uskraćeni su za šetnje, druženja posle škole. A i disciplina je narušena, deca nemaju  striktne obaveze zbog odlaska u školu, ranog ustajanja, navike su poremećene, kasno se ide u krevet, duže spava i tako. Sve u svemu previše sedenja za kompjuterom, premalo fizičkih aktivnosti i druženja, rupe u znanju", sve su to posledice koje će se tek primetiti i definitivno će ostaviti trag i štetu na obrazovanje ove generacije.

Povratak u klupe

Odlukom Kriznog štaba dozvoljeno je da se od danas nastava iz soba i sa onlajn platformi vrati u učionice. Đaci se u školske klupe vraćaju po modelu koji je važio od 1. septembra - po smenama, sa manje učenika u odeljenjima, uz obavezu nošenja maski.

Ministar prosvete Branko Ružić sugerisao je u svom dopisu da je veoma važno da se nastava i ocenjivanje organizuju tako da đaci i nastavnici ne budu dodatno opterećeni.Ministar poručuje da nastavnici treba pažljivo da planiraju usmenu i pismenu proveru znanja."Prilikom ocenjivanja, takođe, treba insistirati na bitnim sadržajima i aktivnostuma, koji su ključni za ostvarenje ishoda", zaključuje ministar u svom dopisu koji je prosledio direktrorima škola.Zbog loše epidemiološke situacije, svi đaci su, osim onih najmlađih osnovaca, bili povučeni iz učionica, pa se nastava od 15. marta isključivo odvijala na daljinu. U međuvremenu su otvorene bašte kafića, proradili su i tržni centri, sada je došao red i na škole.Prema modelu od 1. septembra, mlađi osnovci pohađaju nastavu po grupama i skraćeno, ali u školu dolaze svakog dana. Viši razredi osnovnih škola nastavu pohađaju kombinovano – jedan dan u školi, a drugi nastavu prate od kuće. I srednjoškolci nastavu prate kombinovano – delom u učionici, delom od kuće.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram