Katastrofalni rezultati probne državne mature udarili su nam još jedan šamar i ogoleli sve rupe i slabosti obrazovnog sistema. Sagovornoci Nova.rs, bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, i predstavnica prosvetnog sindikata "Nezavisnost" Vesna Vojvodić kao problome vide nedovoljnu motivisanost đaka, ali i sistem vrednosti u kojem sadašnji srednjoškolci odrastaju.
Državna matura trebalo je prvobitno da bude uvedena u junu 2021. godine, korona je sve to odložila, pa je polaganje pomereno za 2022, a potom je i dodatno odloženo za 2023. i 2024. godinu. Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem, koju je formirao ministar prosvete Branko Ružić odlučila je da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih stručnih škola realizuje na kraju školske 2022/23. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/24. godine.
Testovi na kraju srednjeg školovanja treba da budu preduslov za upis na fakultete, na kojima nakon uvođenja državne mature više ne bi trebalo da se polažu posebni prijemni ispiti (osim na specifičnim umetničkim fakultetima).
U oktobru je održano probno – pilot polaganje, a rezultati su postavili mnoga pitanja i izazvali zabrinutost.
Gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su znali u proseku 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto, što je, prema oceni nadležnih, ispod očekivanog nivoa.
„Deca su nemotivisano to radila, uticalo je i kalkulisanje kada će državna matura zvanično početi da se održava, to su dovoljni razlozi. Na to de nadovezala pandemija“, smatra nekadašnji ministar prosvete, a sadašnji savetnik predsednika države Mladen Šarčević.
Bivši ministar smatra da bi rezultati bili mnogo bolji da je deci rečeno da će polaganje, iako je probno, uticati na ocenu.
„Mudre škole znaju da im kažu, ako naprave dobar rezultat, biće ocenjeni. Zašto se đak u tom slučaju ne bi potrudio, ovako, ako to nije za ocenu, njih baš briga. Ja, kao pedagog koji radi već 40 godina, znam da svaki put deca vole motivaciju. Dobro je reći: Ovo je proba, ali ako budete uradili najbolje što možete, onda to može i da vam podigne ocenu, onda deca rade, onda imaju motiv“, objašnjava na Šarčević.
Ipak, on staje i u odbranu đaka.
„Imamo iskrivljenu sliku u ogledalu, ispada da ta deca ne uče ništa i d ane znaju ništa, a to nije tačno“, tvrdi Šarčević.
Bivši ministar, ipak, priznaje da je pre više od 20 godina „počeo sunovrat poklanjanja ocena“.
„Vi sada u školama nemate nekog ko je dovoljan, jedva da je neko dobar, većina su odlični i tek poneko vrlodobar“, iskren je Šarčević.
On smatra da će, kada konačno bude zvanično uspostavljena, državna matura biti „zakon“.
„Đaci će tada znati da im od nje zavisi ono što ih čeka u životu i upis na fakultet“, objašnjava Šarčević.
Vesna Vojvodić je profesorka srpskog jezika, i predstavnica sndikata „Nezavisnost“. Ona smatra da su korona i okolnosti sveopšte neizvesnosti doprineli tome da rezultati probne mature budu loši. Ipak, naša sagovornica problem vidi i u sistemu vrednosti.
„I pre korone mi smo imali taka društveni ambijent u kojem mladi ljudi, učenici koji spoznaju okruženje u kojem žive shvataju da se rad, čestitost i predanost ne vrednuju u društvu u kojem živimo“, kritična je Vojvodić.
Ona primećuje i niz loših primera, nakon kojih je od đaka teško tražiti da budu moralne vertikale. Korona je samo ubrzala to što se već videlo.
„Mi đacima pokušavamo da dokažemo da je prepisivanje nešto što je neprihvatljivo, a sa druge strane imate prepisane doktorate, sporne diplome, kako to da objasnimo đacima. To su teme o kojima mi moramo da razgovaramo sa učenicima. Kako mogu da tražim da ne prepisuju ili ne kupuju gotove pismene zadatke, ukoliko im prethodno ne objasnimo da je prava vrednost to da oni savladaju gradivo, da se suoče sa dobrim i loši postignućima. Ipak, oni vide da to u realnom životu ne mora da vredi. Trudio se-ne trudio, vidiš da su najgori đaci zaposeli mnoga značajna mesta u društvu i da živimo u oklnostima u kojim neki rođaci, poznanici, ljudi sa partijskim knjižicama mogu mnogo više da prosperiraju u životu nego što će oni zaista vredni to ikako moći“, ogorčena je ova nastavnica.
Ona primećuje da đaci nisu ozbiljno shvatili probnu državnu maturu i nisu poverovali da bi to moglo nešto da im znači.
„Činjenica da su mnogi mladi ljudi izlazili sa tog probnog testa mature pokazuje stepen neverovanja da to ičemu može da posluži i da to vredi. Zašto bi iko izašao sa testa, ako veruje da mu je bitno da se suoči sa svojim zananjem ili neznanjem i da će mu to biti smernica za dalje, da bez obzira na to što se ne ocenjueje , da je lična i društvena odgobvornost da se to uradi“, smatra Vojvodić.
Ona primećuje i raskorak u tome kako izgleda nastava i onome što se od đaka traži na testovima koji su bili prilagođeni nekim praktičnim znanjima i standardima PIS-a testiranja.
„Raskorak između zahteva koji pariraju pisa testovima, dok u nastavi imate modele koji su različiti. Nije ni zameriti tim mladim ljudima koji su možda pokazali i svoje nezadovolksjtvo time što su poručili: Igrajte se sami, neću da se igram na ovaj način“, zaključuje Vojvodić.
Stanje stvari
Najbolji rezultat na pilot polaganju državne mature, kada je reč o gimnazijama, postignut je na testu iz maternjeg jezika koji su radili učenici koji se školuju na mađarskom jeziku (u proseku su tačno rešili 65 odsto zadataka), sledi engleski (50 odsto), istorija i geografija (oko 39), fizika (30), biologija (27), a hemija (24 odsto).
U srednjim stručnim školama, učenici su, uz srpski jezik i književnost i matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita. Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola, odnosno ginekološko-akušerske sestre koje su imale najveći procenat tačnih odgovora – oko 60 odsto. Prema uspehu iz stručnog ispita slede medicinske sestre – vaspitači (51 odsto) pedijatrijske sestre (48), kulinarski tehničari (38) i tehničare štampe (37 odsto). Đaci koji se školuju u području rada Elektrotehnika radili su jedinstven test na kome su u proseku tačno odgovorili na trećinu pitanja. Najmanje uspešni su bili budući građevinski tehničari za laboratorijska ispitivanja, koji su u proseku znali tek sedminu zadataka iz pisanog dela stručnog ispita.
U publikaciji u kojoj su predstavljeni rezultati prvog pilotiranja mature iznet je zaključak da su zadaci bili teži nego što bi bilo očekivano, što je uslovljeno slabijom motivacijom učenika, a delom i činjenicom da se nastava zbog pandemije već duže vreme obavlja u izmenjenim okolnostima i da neki učenici u toj situaciji zaista nisu učili pojedine oblasti.
Uzorak
U prvoj „probi“ buduće velike mature učestvovali su učenici koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Pilotiranje je sprovedeno u ukupno 101 srednjoj školi, odnosno u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih profila (polagali su praktične zadatke u okviru završnog ispita). Ukupno je testirano 4.067 učenika.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar