0
Svim građanima Srbije zabranjeno je kretanje od 20 do pet časova ujutro, izuzev pripadnika policije, vojske i službi bezbednosti, propisano je merom Vlade Srbije uvedenom da bi se sprečilo širenje koronavirusa. Od ove zabrane su, uz određene uslove, izuzeti zdravstveni radnici i građani kojima je potrebna lekarska nega, kao i oni koji imaju posebnu dozvolu policije.
Lekari, farmaceuti i ostali zdravstveni radnici takođe imaju pravo da se slobodno kreću u vreme policijskog časa, ali je važno da sa sobom imaju licencu, tumači za Nova.rs ovu vladinu meru Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Osoba, kojoj je neodložno potrebna zdravstvena pomoć, takođe može da se kreće u vreme policijskog časa, i to kako navodi Đorđević, sa najviše dve osobe koje joj pomažu.
Slobodno mogu da se kreću i ljudi koji za to dobiju dozvolu od Ministarstva unutrašnjih poslova, ali kako objašnjava saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politku, iz naredbe ministra unutrašnjih poslova, kojom je propisana ova zabrana “ne vidi se pod kojim uslovima i zbog čega se izdaje ta dozvola”.
Đorđević primećuje da neke stvari koje su sinoć predstavljene na konferenciji za novinare, kada je objavljana ova zabrana nisu spomenute u naredbi, pa samim time i ne važe.“
Ministarstvu zdravlja i Medija centru Kliničkog centra Srbije poslali smo upite o funkcionisanju zdravstvenih službi za vreme vanrednog stanja i policijskog časa. Posebno nas je zanimalo šta će se dešavati sa pregledima kontrolama starijih od 65 godina, kao i hroničnih bolesnika, poput onih koji su na dijalizi. Odgovore do objavljivanja teksta nismo dobili.
„Reč je, na primer, o tome da ljudi koji rade treću smenu mogu slobodno da odu na posao, kao i da će marketi raditi samo za penzionere u periodu 4 do 7 časova ujutru“ navodi Đorđević.
On ocenjuje da nije dobro što je u javni diskurs ušao termin „policijski čas“.
„To ne postoji u našem zakonodavstvu, već se radi o popularnom terminu koji asocira na ratno stanje. U ovakvim okolnostima, takvo strašenje nije dobro. Važno je da se ljudima objasni zašto im je zabranjena ili ograničena sloboda kretanja i da se stalno poziva na solidarnost“ naglašava Đoređević.
On takođe primećuje nelogičnost da „u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti piše da ministar zdravlja na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje naređuje zabranu ili ograničenje kretanja stanovništva“, dok je ovu naredbu „potpisao ministar unutrašnjih poslova na predlog ministra zdravlja, pri čemu se niko nije pozvao na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti iz 2016. godine“.
Kako rade hitne medicinske službe
„Mi funkcinišemo normalno i nema nikakvih posledica. Kada su hitna stanja, doći će Hitna pomoć“, kaže za Nova.rs pomoćnik direktora beogradske Hitne medicinske službe Sergej Pantić. Poručuje da nema razloga za brigu pacijenta i da je ta služba spremna za rad u vanrednom stanju i u policijskom času koji na snagu stupa većeras od 20h.
Epidemija, vanredno stanje, sve to utiče i na naše mentalno zdravlje, zato su „u pogonu“ i ustanove koje se bave tom problematikom.
„Klinika za psihijatrijske bolesti ‘Dr Laza Lazarević’ je od utorka 17. marta otvorila Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne podrške u uslovima epidemije COVID-19 0800-309-309, koja radi 24 časa, 7 dana u nedelji i potpuno je besplatna iz svih mreža mobilnih i fiksnih. Ako se osećate uznemireno kontaktirajte profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja“, kaže za Nova.rs direktorka te ustanove Ivana Stašević Karličić.
Ima poruku i za one kojima sedenje u kućnoj izolaciji teško pada.
„Ako ste u izolaciji pokušajte da što je više moguće održite dosadašnji ritam života, hranite se zdravo, imajte svakodnevnu fizičku aktivnost, spavajte, nemojte prekomereno konzumirati alkohol, cigarete, psihoaktivne supstance ili sedative – to vam neće pomoći. Održavajte redovne kontakte sa ljudima koji su vam bliski, pozovite i razgovarajte sa prijateljima i porodicom. Ne možemo zaustaviti virus, ali ga možemo kontrolisati brigom o sebi i drugima”, savetuje doktorka Stašević Karličić.
Roditelji su zabrinuti i pitaju se kako će zdravstvene službe funkcinisati ukoliko u večernjim satima bude potrebna intervencinja ili pomoć lekara.
Pozvali smo centralu Instituta za majku i dete i rečeno nam je da još uvek nema preciznijih informacija o radu te ustanove za vreme policijskog časa, ukoliko roditelj zbog neke hitne intervencije bude morao da dovede dete.
“Vi ste prvi koji me to danas pitate. Idemo korak po korak. Mi danas nismo ni dežurni, dežurna je Tiršova”, rekla nam je službenica Instituta.
Iz Tiršove stiže odgpovor da u danima dežurstava, svakog parnog datuma u nedelji, pacijente prime uobičajeno, kao i do sada.
U Naxis i Lux taksiju kažu da neće raditi posle 20h, dok u udruženju Pink taksi kažu da čekaju detaljnije instrukcije od nadležnih.
Bojana Milovanović