Kako su Srbi otkrili ekologiju u 2020.

Tako su u toku 2020. godine održani brojni ekološki protesti među kojima su bili akcija uništavanja cevi mini hidroelektrane u Rakiti, protesti pritiv zagađenja vazduha u Semderevu, okupljanja protiv otimanja parkića na beogradskom Banovom brdu, protesti protiv usvajanja Plana kojim se dozvoljava izgradnja na vodoizvorištu Makiš.Uništavanje cevi koje su zarobile reku u RakitiSrbija je tempirama bomba, koja se nalazi pred ekološkim ustankom. Zato su ljudi prepoznali ekologiju kao stvar oko koje se vredi okupiti i boriti, rekao je u novogodišnjem intervjuu za Nova.rs, Aleksandar Jovanović Ćuta predstavnik pokreta Odbranimo reke Stare Planine, koji je bio na čelu događaja koji je glasno odjeknuo u protekloj godini.U selu Rakita, u blizini Babušnice, 15. avgusta prošle godine okupili su se meštani i aktivisti koji su uradili sve sve što se moglo rukama, krampovima i brusilicama - probili su dve cevi, i tako onesposobili cevodod male hidroelektrane Zvonce.https://www.youtube.com/watch?v=q8l0-We-3TA&feature=emb_logoRepublički inspektor zaštite životne sredine Milan Štetić naložio je još u januaru 2019. godine investitoru MHE “Zvonce” Goranu Beliću da cevovod postavljen u koritu za veliku vodu, na deonici dugoj oko 300 metara, bude izvađen, a teren saniran i vraćen u prethodno stanje.Međutim, iako je prošlo više od godinu i po dana od te odluke, ništa se nije dogodilo, zbog čega su građani ollučili da stvar uzmu u svoje ruke.Kako je Jovanović sam objasnio, Rakita je samo jedna u nizu hidroelektrana koje je ovo udruženje branilo, ali je njena priča najduže trajala.“Kada je ta hidroelektrana počela da se gradi, onda su napali praktično tri reke. Dejstvovali smo i uspeli. To je trajalo tri godine i nekoliko puta su se sa investitorom dešavali teški sukobi – paljevine, bejzbol palice, privođenje, upadanje u kuće, non-stop u Rakiti, non-stop na sud i uspeli smo da izdejstvujemo od nadležnog Ministartsva za zaštitu životne sredine i tadašnjeg ministra Trivana da rade svoj posao, doneta su rešenja o uklanjanju cevi iz reke, ta rešenja dugo nisu sprovođena i ta rešenja smo sproveli mi”, objasino je on za Nova.rs.Odbrana KošutnjakaNakon što je početkom jula uvidom u Plana detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Čukarici ustanovljeno da se zbog izgradnje stambeno-poslovnih objekata planira seča oko 20 hektara šume na beogradskom izletištu Košutnjak, građani su digli svoj glas.U toku ranog uvida u plan za kompleks Avala filma, na adresu Skupštine grada stiglo je osam hiljada primedbi od strane stručnih organizacije i građana.Predstavnici građanskih inicijativa Bitka za Košutnjak, Ne davimo Beograd i nekoliko udruženja građana predali su provo 13. jula Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda peticiju sa više od 30.000 potpisa u kojoj se zahteva da se ova gradska šuma u celosti zaštiti od gradnje i devastacije. Peticija je kasnije narasla na 80.000 potpisa.Ove građanske inicijative su zatim 30. jula organizovale protest ispred Sava centra gde se održavala redovna sednica Skupštine grada Beograda. Zahtevali su da odbornici zakažu vanrednu sednicu na kojoj će tema biti obustava štetnih projekata sa kojima građani nisu saglasni.https://www.youtube.com/watch?v=MC5aF9Smorw&feature=emb_logoUbrzo nakon toga, od političara su stigla obećanja da seča drveća na Košutnjaku neće biti."Naravno da sam protiv seče šume u Košutnjaku. Kome normalnom može pasti na pamet da udari na oazu Beograda?! Za proteklih osam godina, koliko je SNS na vlasti, borili smo se za pošumljavanje, a ne uništavanje šuma. Košutnjak su pluća Beograda i ne bismo smeli da dopustimo da budu žrtvovana zbog nečijih ličnih interesa", rekao je 7. avgusta predsednik Srbije i prvi čovek SNS Aleksandar Vučić.Nedelju dana kasnije, i gradski urbanista Marko Stojčić, potvrdio je da će stabla na Košutnjaku ostati netaknuta.

Dejan Jovanović iz udruženja građana Bitka za Košutnjak krajem prošle godine je upozorio da, uprkos izgovorenim obećanjima, ne postoji dokaz da je izgradnja stambenih objekata na području Košutnjaka obustavljena, a samim tim ni da je sprečena seča šume.Udruženje građana tražilo je zapisnik sa sastanka na kome je navodno odlučeno da neće biti seče dela Košutnjaka, a njihov zahtev nije uvažen.Protest protiv zagađenja vazduha u SmederevuU Smederevu je 22. avgusta održan protest protiv zagađenja vazduha u tom gradu pod nazivom "Za svu decu". Protest je organizovao pokret "Tvrđava" koji je tri pre toga nedelje objavio snimke crne prašine koja je padala po kućama i dvorištima u okolini Železare.Kako su rekli organizatori, protest je odžan zbog katastrofalnog zagađenja vazduha, a kao glavni zahteve naveli su stavljanje filtera na Železaru, izmeštanje Luke iz koje se vrši pretovra rude iz centra grada, kao i izmeštanje brda šljake, koja se skladišti u atarima sela oko Železare.https://www.youtube.com/watch?v=ftd-OoE-jh0&feature=emb_logoPokret “Tvrđava” je krajem jula objavio snimke crnog praha poreklom iz smederevske Železare koji je prekrio kuće, dvorišta i useve u okolnim selima, a kontaktirali su i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i republičku inspekciju, koja je izašla na teren.Povodom tog incidenta je iz HBIS Grupe, kineske kompanije koja je kupila Železaru u Smederevu 2016. godine, za Nova.rs su objasnili da su 24. jula krenuli sa upotrebom aglorude novog dobavljača iz Turske, koja je sitnije strukture od do sada korišćene.https://www.youtube.com/watch?v=98eZ4CtxpZA&feature=emb_logoInspekcija Ministarstva za zaštitu životne sredine je nakon inspekcijskog nadzora naložila HBIS grupi da pretovar rude radi samo noću.Problem u Smederevu je, međutim, ostao je nerešen. Pokret pokret “Tvrđava” je i krajem septebra objavio da je Smederevo ponovo prekriveno rudnom prašinom i čeličnim opiljcima i najavio da sprema tužbu protiv Železare.Očekivano je da se borba sa ovako velikim problemom nastavi i u toku ove godine.Odbrana beogradskog parikćaOko 200 građana Banovog brda 1. jula se okupilo se na protestu ispred parkića na uglu Valjevske i ulice Nikolaja Gogolja, kako bi sačuvali tu zelenu površinu i sprečili investitora da napravi zgradu.Građani su reagovali nakon što je invesititor ranije tog dana upao u park na Banovom  da rasčisti teren za izgradnju.  U tome su ga sprečili stanari okolnih zgrada koji su se ubrzo okupili na ulici.https://www.youtube.com/watch?v=HZCzXM9b9no&feature=emb_logoOni koji branili jednu retkih zelenih površina u svom kraju rekli su kako su imali dogovor sa gradonačelnikom Zoranom Radojčićem i predsednikom Opštine Čukarica Srđanom Kolarićem, da neće biti nasilnih upada u parkić kao i da će radovi biti oubstavljeni dok traje situacija sa širenjem koronavirusa.Protest za odbranu parkica održan pre toga u januaru prošle godine nakon što su u njega upali predstvanici bezbeđenja investitora i porušili ogradu.Stanari Banovog brda već godinu i po dana uspevaju da odbrane ovu zelenu površinu.Međutim, izgleda da borba još uvek nije gotova, jer do tražene promene urbanističkog plana, po kojoj bi park dobio status zelene površine, još uvek nije došlo.Protesti za očuvanje vodoizvorišta MakišPred sam kraj godine, 29. decembra, ispred Sava Centra održan je protest na kom su okupljeni zahtevali da se obustavi sednica Skupštine grada Beograda na čijem dnevnom redu je bilo usvajanje Plana detaljne regulacije dela Makiškog polja.Uprkos tome što je udruženje građana "Bitka za Košutnjak" podnelo zahtev za odlaganje sednice ili brisanje Makiškog polja sa dnevnog reda, na zahtev nije odgovoreno, a plan je usvojen.https://www.youtube.com/watch?v=KKDRpuL0Wzg&feature=emb_logoPrethodno je  15. decembra, ispred Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Beograda održan protest protiv javne rasprave o Nacrtu plana detaljne regulacije Makiškog polja, koja se u tom trenutku održavala u uslovima pandemije koronavirusa, zbog čega je većina zainteresovanih građana bila sprečena da prisustvuje.Usvajanje plana detaljne regulacije Makiškog polja dalo je zeleno svetlo da se u zoni najvećeg vodoizvorišta u Srbiji izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora i podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.Građani ali i brojni stručnjaci su upozorili da su prilikom usvajanja ovog plana prekršene brojne procedure, kao i da postoji opravdana bojaznost da bi planirana gradnja na Makiškom polju mogla da ugrozi najvažnije izvorište podzemnih voda za snabdevanje grada Beograda.Izvesno je da borba građana za Makiško polje tek predstoji.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram