1
Od najsmešnijeg virusa i šopinga u Italiji, preko uvođenja vanrednog stanja, pustih ulica, najdužeg policijskog časa i potpune izolacije građana starijih od 65 godina, pa do naglog popuštanja mera, održavanja izbora i novog skoka broja inficiranih. Tako bi se, najkraće, moglo opisati proteklih šest meseci otkako je u Srbiji zvanično proglašena epidemija kovida 19. U međuvremenu smo posumnjali u broj respiratora, opremljenost bolnica, zvanično iznete podatke. Hapsili su se novinari koji su usudili da ukažu na uslove u kojima rade zdravstveni radnici, a virus je od "najsmešnijeg u istoriji" mutirao u - "sva groblja će nam biti mala".
Ukupno 31.905 pozitivnih građana na koronavirus, 724 preminula, 978.600 ukupno testiranih – zvaničan je „rezultat“ šestomesečne borbe Srbije sa koronavirusom.
A mnogo smo, od 6. marta do danas preturili preko glave.
Prvo su nas ubeđivali da nam ne preti opasnost. Da je reč o najsmešnijem virusu u istoriji.
Načelnik pulmologije i alergologije u Tiršovoj prof. dr Branimir Nestorović se 25. februara obratio se građanima posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, govoreći šaljivim tonom o koronavirusu.
Tom prilikom je poručio ženama da slobodno idu u šoping u Italiju, samo da za to „pripreme muževe“
Dr Nestorović o koroni… pic.twitter.com/AleD5fcVPJ
— simpatizer (@simpatizer_) March 11, 2020
„Evo da kažem za žene… Estrogeni definitivno štite žene, one imaju blage oblike i ne umiru od ovog virusa. Dakle, žene, slobodno u šoping u Italiju, jer čujem da će tamo sada biti veliki popusti, zato što niko živ sad neće da ide tamo. Samo pripremite muževe za to mentalno“, rekao je Nestorović dodavši da se šali.
Prvi slučaj koronavirusa u Srbiji zvanično je registrovan 6. marta. Reč je o muškarcu starom 43 godine, koji je boravio u Budimpešti. Inficirani se pre karantina u subotičkoj bolnici lečio u privatnoj bolnici „Kuća zdravlja“.
Prvog dana su otkazane ekskurzije za inostranstvo, otkazani letovi Alitalije između Beograda i Rima.
Kažemo – zvanično, jer je Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, 23. marta gostujući na RTS, rekla da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta. Osim nje, u studiju Javnog servisa, bilo je još troje ljudi koji nisu reagovali niti su demantovali njeno izlaganje.
Vanredno stanje u Srbiji, zbog koronavirusa, uvodi se 15. marta.
Od 18. marta, svim građanima Srbije starijim od 65 godina zabranjuje se izlazak iz svojih domova.
Ne mogu u prodavnicu, banku, poštu. Penzije im donose komšije, ili im ih banke šalju kući po poštarima…
U nabavku mogu po mraku – samo nedeljom između četiri i sedam sati ujutru.
Nakon četiri dana potpune zabrane kretanja, stariji od 65 godina dobili su svoja tri sata da udahnu, prošetaju i kupe potrebne namirnice. Nekima je prioritet bila nabavka, a neki su samo poželeli da „kupe“ malo vazduha i slobode izašavši van kuće 22. marta u 4 ujutru.
Na koronavirus testiraju se svi kontakti inficiranih.
Povodom informacije da je Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku respiratora, premijerka Ana Brnabić 12. marta, pre uvođenja vanrednog stanja, poručuje da ih ima sasvim dovoljno.
Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije naglasila da se broj respiratora tretira kao državna tajna u svakoj zemlji, i nekoliko puta ponovila da ih Srbija ima dovoljno, kao i da su to potvrdili lekari i epidemiolozi.
Istog dana, međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o snabdevenosti zdravstvenih ustanova respiratorima, koji se koriste za najteže slučajeve, ističe da ih u Srbiji trenutno ima 1.008 i podsetio je da ih je u vreme svinjskog gripa bilo samo 350.
„Tristapedeset respiratora smo imali 2009. godine u eri svinjskog gripa kada smo izgubili 137 ljudi zvanično, u ovom trenutku na današnji dan imamo 1008, tri puta više nego 2009.“, rekao je predsednik Srbije.
Odmah potom, dva dana kasnije, broj respiratora ponovo postaje državna tajna, ali se volšebno povećao za 50 komada.
Nova.rs je u temi posvećenoj nabavci respiratora pokušala da otkrije kako smo, do sredine juna „ugovorili 3.967 respiratora, platili 4.000, isporučeno nam je 585, donirano 120 i na kraju SNS izračuna da je nabavljeno preko hiljadu novih respiratora? Ili, ako verujemo samo Vučićevim podacima, do 6.aprila potrošeno je ukupno 370 miliona evra za nabavku medicinske opreme, a kupljeno je “više od 2.700 respiratora, od kojih 2.200 nije dopremljeno u zemlju, a 573 su podeljena bolnicama”.
Muke nedostatka odgovarajuće opreme mučile su bolnice u Srbiji. Za Nova.rs o tome je pisala novinarka Ana Lalić, koja je zbog toga i uhapšena. O tome je govorio i dr Dejan Žujović, kao i Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Kako je vreme odmicalo, naučnici i u svetu i kod nas sve češće su upozoravali da se bez maski ne može i da su one, osim distance i pranja ruku, glavna odbrana od virusa. Tako je imunolog Srđa Janković kazao da, iako individualno maska ne štiti 100 odsto, ako je svi nosimo, onda kolektivna zaštita dostiže vrlo visok nivo, čak i do 99 odsto. Međutim, nije od starta bilo jasno kakve nam to maske trebaju – da li one posebne koje zaista sprečavaju da virus prodre u disajne puteve ili bilo kakve, pa i obične platnene.
Cena maski je pre epidemije u apotekama bila manja od 20 dinara (obične, hiruške), tokom epidemije cene su vrtoglavo rasle, pa je Vlada uredbom morala da ograniči njihovu vrednost na maksimum 120 dinara. Cena je ograničena i rukavicama na 40 dinara.
Danas, šest meseci kasnije, i u privatnim i u državnim apotekama, ove maske mogu da se kupe po cenama koje se kreću od 22, pa do 90 dinara.
Premijerka Ana Brnabić saopštila je 20. marta da u Srbiji imamo prvu žrtvu koronavirusa, kao i da je osmoro ljudi u teškom stanju.
Ona je rekla da je preminuli muškarac star 59 godina, da je iz Kikinde, te da je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine.
On je, kao je navela, dobio koronavirus od čoveka čiji je sin bio u Milanu i koji se i sam tada borio za život…
Nakon ove konferencija za novinare, na kojoj su sem nje bili i ministar zdravlja, kao i lekari – članovi Kriznog štaba, ministar zdravlja Zlatibor Lončar nije se pojvljivao u javnosti neko vreme.
Vanredno stanje ukida se 6. maja.
Na ulice gradova gradski prevoz ponovo se uspostavlja od 8. maja.
Iako je ranije bilo najavljivano da će samo zaposleni građani moći da ga koriste, uz mesečne karte i striktnu kontrolu prilikom ulaska, pod pritiskom javnosti, a posle zahteva predsednika Srbije, omogućeno je da u prevoz uđu svi, uz maske i rukavice, čije nošenje niko nije kontrolisao, a tako je i dan danas.
Republički, pokrajinski i lokalni izbori održani su 21. juna, mesec i po po ukidanju vanrednog stanja.
Mnogi su ukazivali da je za to prerano i opasno za širenje zaraze, poput epidemiologa dr Zorana Radovanovića.
Zamenica direktora Instituta „Batut” Darija Kisić Tepavčević 10. juna izjavila je da u Srbiji ne postoje nova žarišta u smislu širenja infekcije. Porodična okupljanja, kontakte u radnim kolektivima ili u nekim drugim zatvorenim prostorima „okrivila“ je za dvocifren broj novozaraženih.
Dan kasnije u Beogradu je odigran derbi, bez ograničenja broja gledalaca. Nagađalo se da je na tribinama tog dana bilo između 15.000 i 25.000 ljudi. Glavna vest u svetskim medijima bila je to što se u Srbiji odigrava derbi u vreme dok se u Nemačkoj i dalje igra pred praznim tribinama, dok u Italiji, Engleskoj i Španiji još nije ni bilo nastavljeno igranje fudbala posle pandemije.
Članovi Kriznog štaba nisu se oglašavali tim povodom, osim Kisić Tepavčević, koja je deset dana kasnije, dan pre nego što je građani trebalo da izađu na birališta, rekla da je derbi bio na otvorenom, pa se ovaj skup nije posmatrao kao onaj od velikog rizika.
Ipak, nakon održanih izbora, tačnije po zatvaranja birališta, članovi Kriznog štaba su saopštili “epidemiološka situacija sa virusom kovid 19 u Beogradu je ponovo preteća”.
To je prvi objavio epidemiolog Predrag Kon na svom nalogu na društvenoj mreži Fejsbuk. Najavio je i pooštravanje mera, a odgovornost praktično prebacio na “neodgovorne mlade”.
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević izjavila je 28. juna da održani izbori nisu krivi za povećanje broja obolelih od kovida 19, i da izlazak na birališta „ne predstavlja veći rizik od odlaska u prodavnicu“.
Samo dan nakon održanih izbora, BIRN izlazi sa podacima o „duplim knjigama“ Batuta“.
„U Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244“, navodi BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19.
Prema saznanju BIRN-a, broj zaraženih se u danima sredinom juna kretao između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih.
Podatak o broju zaraženih nalazi se u tabeli pod nazivom “Izveštaj za Vladu”, koja se pravi na osnovu pomenutog informacionog sistema. Tabela sadrži tri podatka – broj testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata, broj preminulih koji odobrava ministarstvo zdravlja, kao i zauzetost kreveta po bolnicama.
Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru Niš, gde je prema zvanično objavljenim podacima umrlo 77 pacijenata. Podaci iz informacionog sistema u koji je BIRN imao uvid pokazuju brojku od 243 preminulih čiji je rezultat testa označen kao pozitivan, što je razlika od 166 mrtvih.
Iznošenje podatka o postojanju „javnih“ i „tajnih“ spiskova obolelih od kovida, izazvalo je rast nepoverenja u Krizni štab.
Dvadesetak dana nakon izbora, u katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji, kada je zdravstveni sistem u Beogradu “pred pucanjem”, a vanredna situacija uvedena u dvadesetak opština i gradova širom Srbije – ponovo je počelo održavanje redovnih konferencija za medije Kriznog štaba.
Novi Pazar je skupo platio novi udarni talas koronavirusa.
Boreći se uz nedostatak opreme, ljudstva i lekara, zabeleženo je da je ovaj grad, na gradskim i seoskim grobljima, tokom jula i avgusta sahranio 97 osoba u limenim kovčezima.
Premijerka Srbije i ministar zdravlja izviždani su prilikom posete ovom gradu.
Deo lekara Opšte bolnice u Novom Pazaru okrenuo je leđa zvaničnicima Srbije.
Čuvena heroina novopazarske bitke protiv korone, dr Lejla Ćeranić, koja se danima kao jedini epidemiolog borila protiv korone, sramno je smenjena sa mesta načelnika epidemiološke službe Opšte bolnice u ovom gradu.
Danas, šest meseci kasnije, ispraćamo decu u školu svaki drugi dan, ili svake druge nedelje.
Kombinujemo knjige i televizor. Nabavljamo kompjutere ili tablete na rate.
Opskrbljujemo se maskama.
Brojimo prve slučajeve dece pozitivne na koronavirus.
I – držimo palčeve da nam jesen bude drugačija od proleća.
