Kako prepoznati postkovid sindrom koji uveliko puni ordinacije srpskih lekara

Dr Uroš Bogdanović iz Urgentnog centra za Nova.rs upozorava da je u ovoj ustanovi iz dana u dan sve više obolelih sa postkovid bolestima."U pitanju je širok dijapazon simptoma, od gubitka daha, stezanja u grudima, zamora, koji su slični kovid infekciji. Ljudi ne znaju šta im se dešava, jer su simptomi gotovo isti, pa svako ko ih oseti treba da se testira da proveri da nema reinfekciju. Ako su negativni, u pitanju je postkovid i dobijaju adekvatnu terapiju", objašnjava doktor.U Srbiji se zvaničan broj obolelih od korone približava cifri od 1.300.000. Procenjuje se da 10 posto pacijenata nakon preležane korone pati od postkovid sindroma, sa najrazličitijim simptomima. To znači da će lekari u Srbiji imati posla sa velikim brojem postkovid pacijenata - više od 100.000.Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije Branislav Milovanović je ranije, za Nova.rs, objasnio da postkovid sindrom predstavlja sistemski problem za organizam, pa posledice sežu od pluća, preko srca do nervnog sistema i štitne žlezde."Nemačko istraživanje pokazuje da korona u visokom procentu ostavlja promene na srčanom mišiću. 10 do 20 posto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su ošetečeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti", upozorio je dr Milovanović.Posledice mogu biti dugotrajne."Čak i posle šest meseci pacijenti mogu osećati hroničan umor i imati postkovid sindrom", rekao je naš sagovornik.„Korona ne ugrožava samo pluća, ona je sistemska bolest i mesecima nakon što je neko preleži može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem… Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet“, upozorava naš sagovornik.Doktor Milovanović objašnjava da postkovid sindrom još nije zvanično dobio svoju šifru, ali od 1969. godine potoji oznaka koju je Svetska zdravstvena organizacija dala za postvirusni sindrom umora „G-93.3“ – većina naučnika smatra da je to isti sindrom i ista bolest."Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi – mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i problemi sa digestivnim traktom – zatvori, prolivi. Mogu biti dijagnostikovani i hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija", podugačak je spisak mogućih zdravstvenih tegoba.Milovanović dodaje da posledica ovog sindroma može biti i hronično povišena telesna temperatura, tu su i promene na koži, alergije.Ono što je najproblematičnije je osećaj nesavladivog umora."Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom", navodi naš sagovornik.Kada je reč o simtomu hroničnog umora, bez vidljivih posledica po organe, nije lako dijagnostikovati problem."Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma", objasnio je Milovanović.Terapija i lečenje su vrlo kompleksni, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija."To je složen, multidisciplinaran proces. Posle preležanog kovida neophodno je imati na umu da priča nije završena. Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma", zaključio je naš sagovornik.Nisu imuna ni decaU aktuelnom talasu i deca završavaju sa težim oblikom korone, a ima ih čak i na respiratoru.Pedijatar iz Univerzitetske dečije klinike Snežana Rsovac rekla je, za televiziju Nova S, da i deca pate od iscrpljenosti i dugotrajne slabosti nakon korone.„Naročito su postkovid tegobama isložena deca koja imaju neke pridružene zdravstvene tegobe. Potrebna je lekarska kontrola i nadzor u takvim slučajevima“, kaže dr Rsovac.Dr Tanja Adžić o "životnom ruletu" mladih koji obole od korone

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijitanjaadzic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2630260"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram