0
Ljudi koji se trenutno leče od korone, nalaze se u stanju akutnog stresa, jer je proces izlečenja, zbog nepredvidivosti virusa neizvestan do samog kraja. Tada organizam "podigne" sve odbrambene mehanizme da savlada bolest, a posle toga nastupa period kada mogu da se jave psihičke posledice - najčešće anksioznost, depresija ili poremećaj sna, kaže za Nova.rs neuropsihijatar dr Suzana Perović, šef Savetovališta za mentalno zdravlje u Kragujevcu, koje je prvo u Srbiji počelo da se bavi poskovid depresijom kod građana.
Potreba za otvaranjem Postkovid savetovališta za mentalno zdravlje,javila se zbog sve učestalijeg dolaska građana, koji se posle preležanog kovida žale na konstantnu uznemirenost, nesanicu, depresivnost, probleme sa pamćenjem i koncentracijom, nedostatkom energije…
Svakodnevno, pomoć potraže dve do tri osobe, što je bio alarm kragujevačkom Domu zdravlja da u okviru postojećeg Savetovališta odredi dva dana mesečno za rad sa osobama sa postkovid simptomima.
’’Primetili smo učestalost dolazaka posle velikog talasa koji je trajao od novembra prošle godine pa do aprila ove. To se poklapa i sa velikom svetskom studijom ’’Lancet Psychiatry’’ časopisa, urađene na uzorku od preko 200.000 ljudi, gde se navodi da će svaka peta osoba, tri meseca posle kovida i svaka treća, posle šest meseci, imati neki oblik psihičkog poremećaja. Shvatili smo da je to problem sa kojim ozbiljno moramo da se pozabavimo u narednih nekoliko meseci’’ upozorila je neuropsijatar dr Suzana Perović.
Ona ističe da se problemi javljaju kod osoba koje su i pre korone imale neke psihičke probleme, ali je zabrinjava podatak da se simptomi podjednako javljaju i kod onih koji tegobe osećaju prvi put posle preležane korone. Nema pravila ni u godinama života, ni prema polu, pa čak ni prema kliničkoj slici kovida, precizirala je dr Perović.
’’Naše dosadašnje iskustvo pokazalo je da se tegobe javljaju bukvalno kod svih. Mi to povezujemo sa neizvesnošću, koja od samog početka prati kovid. Kada se razboliš, prvog dana imaš lakšu kliničku sliku, ali ne možeš da predvidiš šta će da se desi do kraja i čovek je stalno napet i pod stresom. . To je ono što dodatno iscrpljuje energetkse potencijale, jer ljudi brinu iako imaju recimo, samo malaksalost. Isto je i sa ljudima koji su u bolnici, oni mogu da budu jednog dana na pet litara kiseonika, ali su u stalnom strahu da se bolest ne iskomplkuje i da ne dođu do respiratora. Ta stalna briga je jedan od okidača za pojavu anksioznosti koja je prisutna sve vreme’’ objašnjava dr Perović i dodaje da kod pojedinih osoba i posle izlečenja od kovida mogu da se jave jači oblici psihičkih poremećaja.
„Tokom bolesti mi smo u stanju akutnog stresa i tada sve naše odbrambene mehanizme dignemo da savladamo bolest, a kada prođe, onda nastaju psihičke posledice. To je najčešće umor, poremećaj sna, gubitak energije, depresija, strepnja se produžava i u takvom stanju mogu da se razviju ozbiljne mentalne poteškoće. A kada na sve to još nadovežemo i period od godinu i po dana unazad koliko živimo u pandemijskim uslovima, sve to zajedno pravi teren za novu bolest koju moramo da lečimo“, naglašava dr Perović.
Naša sagovornica kaže da je još rano govoriti o statistici, jer u Srbiji nemamo nikakve studije o uticaju korone na mentalno zdravlje, ali veruje da je na osnovu Lansetovog istraživanja i u našoj zemlji veliki broj onih koji imaju postkovid depresiju.
Kao primer navodi Kragujevac, gde je koronu preležalo oko 40.000 ljudi.
„Ako pretpostavimo da će svaki peti imati neki psihički poremećaj, onda već dolazimo do broja od 8.000 ljudi, a zamislite koliko je to na nivou cele zemlje. Zbog toga moramo da radimo na prevenciji kako te tegobe ne bi prerasle u teža stanja“, ukazuje dr Perović i upozorava da je najgora opcija da ljudi sa simptomima postkovid depresije sede kod kuće i čekaju da takvo stanje vremenom prođe .
„Moja poruka je da ljudi ne smeju da ćute o onome što ih muči. Ako imaju tegobe, neka prvo porpričaju sa porodicom, prijateljima, sa nekim ko je imao slično iskustvo, samo da ne ćute i da ne trpe. To je neka prva samopomoć koju će da dobiju od okruženja. Ima puno ljudi koji se osećaju slično ili su se nakada osećali slično i dobra je ta razmena iskustava. U svakom slučaju, ako tegobe počinju da utiču na kvalitet života i svakodevno remete načina života na koji su navikli, ako više nisu funkcionalni kao pre, onda bi trebalo da potraže i stručnu pomoć. Sve je bolje od sedenja kod kuće i čekanja da prođe samo od sebe, jer neće nestati“, poručuje ona.
Dr Perović ističe da je u pojedinim slučajevima za izlazak iz takve ‘’postkovid krize’’ nekada dovoljna samo psihoterapija i razgovor, dok se u slučajevima gde su simptomi teži uvodi farmakoterapija.
Napominje i da ljudi ne bi trebalo da imaju bilo kakve predrasude za odlazak kod psihijatra.
„Mlađi ljudi su otvoreniji i gotovo da nemaju te prepreke, ali kod starijih one još uvek postoje. Ja vrlo često poredim i kažem da će svi otići kod lekra kada osete bilo kakav somatski bol. Naravno,dobiće terapiju i bol će nestati, pa zašto onda ne bi potražili lek i kada ih boli duša. Ako vas boli duša, uradite to isto, nemojte sedeti i čekati da prođe, jer duša je najskuplja“, zaključila je dr Suzana Perović.
Kragujevačko Savetovalište za mentalno zdravlje koje postoji od 2013. godine, napravilo je upitnike sa testovima za depresiju, anksioznost i poremećaj sna, a ideja im je da sa njima ‘’uđu u narod’’ kako bi otkrili one koji kod sebe nisu prepoznali simptome i radili na prevenciji mentalnih bolesti. Testove će anonimno, dobrovoljno i uz saglasnost da ostave kontakt telefon i budu pozvani ukoliko njihovi rezultati ‘’iskoče’’, popunjavati zaposleni u gradskim firmama.
Dr Perović kaže da im je cilj da pronađu ljude koji su u riziku od mentalnih poremećaja i da na vreme počnu da rade sa njima. U suprotnom, upozorava ona, takvi ljudi, u budućnosti mogu da postanu ’’nefunkcionalni članovi društva’’ sa rizikom da nelečeni poremećaji dovedu do ugrožavanja njihovih porodica, radnih sposobnosti i okruženja u kome žive.
Bonus video: Nova.rs u Batajnici među najtežim kovid pacijentima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
