"Ljudi ne znaju šta im se dešava": Kako je postkovid sindrom osvojio Urgentni

Sa prelomima ručnih, skočnih zglobova, ramena, kukova, pacijenti su prethodnih dana punili čekaonice Urgentnog, a stizali su iz cele Srbije. Od nedelje je u ovoj ustanovi bilo više stotina pregleda, a 40 ljudi, većinom mladih, je ostalo na bolničkom lečenju.„Došao sam u pola osam jutros, imam čir na želucu, ovde sve brzo ide, ne čeka se dugo. Bio sam na raznim pregledima, uradili su mi i test na koronu. Čekam rezultate neke dijagnostike, pa će da me šalju dalje. Imao sam bolove u stomaku, celu noć sam vrištao. Tri meseca već umirem od bolova. Rekao mi je doktor, još u oktobru, da moram hitno da uradim biopsiju želuca, ali ne mogu nigde da zakažem. Prvi termin koji sam dobio u bolnici je 27. januar, a ja do tada neću više biti živ. Ovde ne mogu to da mi urade, ali daće mi valjda neke lekove, iako to meni ne pomaže mnogo“ požalio nam se Branislav Pejić (68), penzioner iz Beograda, kojeg je rođak dovezao u Urgentni centar, zbog jakih bolova.Samo u subotu i nedelju, u ovoj ustanovi bilo je 230 pregleda.„To je već standard za nas, jer vikendom je najviše pacijenata iz cele zemlje, ali i iz regiona, svi dolaze u Urgentni. Vikendi su uvek najteži, tada je najveća gužva. Od kako je pao sneg, beležimo značajan porast pacijenata koji imaju ortopedsku patologiju. Od nedelje do danas, kroz naše ambulante prošlo je više od 600 ljudi sa prelomima, od kojih je oko 40 zahtevalo bolničko lečenje. To nisu samo stariji građani, naprotiv bilo je dosta mladih ljudi koji su na snegu pali i povredili se. Povećan je broj preloma ručnih i skočnih zglobova, preloma ramena, a kod starije popluacije, kao i svake godine kada je sneg i poledica, najčešći su prelomi kuka“ priča za Nova.rs dr Uroš Novaković, specijalizant ortopedije u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.Od kako je krenula pandemija koronavirusa, od marta 2020. u Urgentnom centru povećan je broj pacijenata zbog zatvaranja većine bolnica i njhovog uvođenja u kovid sistem.„Imamo više pacijenata i pregleda, za oko 30 odsto. Svakom pacijentu koji uđe u Urgentni, u procesu trijaže se meri telesna temperatura, pa ako je povišena, ide u ambulantu izolacije, a ukoliko je uredan, dolazi na redovne preglede. Ako dolaze na hospitalno lečenje, testiramo ih na antigenski test. U toku pandemije ostajali smo bez zdravstvenih radnika, jer je nekolicina odlazila na privremeni rad u kovid bolnice, a neki su se i razboljevali, ali svakako smo naučili da se snalazimo, i da pacijenti ne trpe“ naglašava dr Novaković.On upozorava da je u ovoj ustanovi iz dana u dan i sve više obolelih sa postkovid bolestima.„U pitanju je širok dijapazon simptoma, od gubitka daha, stezanja u grudima, zamora, koji su slični kovid infekciji. Ljudi ne znaju šta im se dešava, jer su simptomi gotovo isti, pa svako ko ih oseti treba da se testira da proveri da nema reinfekciju. Ako su negativni, u pitanju je postkovid i dobijaju adekvatnu terapiju“ objašnjava doktor.U čekaonici Urgentnog centra su ljudi iz Beograda, ali i iz cele Srbije i svih zemalja regiona.„Tokom cele godine, bez obzira na pandemiju, ovde dolaze ljudi iz cele zemlje i iz regiona, na lečenje. To su obično oni koji zahtevaju intenzivan nadzor i teže su povređeni, imaju neka ozbiljnija oboljenja. Na dobrom smo glasu i ljudi nam veruju, uzdaju se u naše lekare. Problem je što često dođu i oni koji možda nisu za urgentno lečenje, ali pregledamo svakoga, i one koji su pre za primarnu zdravstvenu zaštitu. Ljudi prepoznaju ovo mesto kao ono u kojem bi da se leče, čak i ako imaju bolnice koje su im bliže, oni dođu kod nas“ priča naš sagovornik.Čekanje na preglede – večiti problem.„Sama trijaža određuje vreme čekanja. Pacijent sa posekotinom koja je ozbiljna ne čeka ništa, ali oni koji imaju recimo artritični bol, čekaće duže, jer nisu hitni. Kad neko kaže da je čekao satima, treba da napomene da se u tih nekoliko sati, koliko provede u zgradi, urade brojni nalazi, a rezultati se čekaju, i često je potrebno da jednog pacijenta pregleda više specijalista, a ne može sve odjednom. One koji su povređeni u saobraćajnim udesima, po protokolu mora da pregleda hirug, neurohirurg i ortoped. Sve što zahteva adekvatan pregled i dijagnostiku traje određeno vreme, tako je svuda, nismo mi izuzetak. Ovo što radimo ne može da bude kao na traci, i naravno da uvek postoje prioriteti, jer zbrinjavamo ljude po stepenu povreda“ objašnjava dr Novaković.Pandemija je zaposlenima u Urgentnom centru donela neprestana dežurstva.

„Ranije smo se smenjivali sa VMA, ali tokom pandemije smo dežurni 24 sata, sedam dana u nedelji. Kada radite na ovakvom mestu nikada ne znate šta vas čeka. Dešava se da nema gužve satima, a onda u 15 minuta hodnik bude pun, a ispred lekara je deset kartona. Tu su odjednom padovi sa visina, prostrelne rane, bolovi, posekotine, svega i svačega. Dešava se da ljude donesu povređene i u alkoholisanom stanju, ali kad polako priđete pacijentu i objasnite mu kakva je situacija, umiri se. Ovde na lekara čekaju ljudi koji su se malo izgrebali dok su radili po kući, ali i oni koji su slomili glavu, i svi dolaze u Urgentni“ za kraj kaže doktor Novaković.Bonus video: Razbijamo zablude o vakcinaciji - Dr Emina Milošević objašnjava zašto korona-vakcine primamo više od jednom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijieminamilosevic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2645635"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram