Kako izabrati pravu srednju školu? Ovo su ključni saveti za đake u Srbiji, a i roditelji treba da ih čuju

Ukoliko budući srednjoškolac još uvek ne zna koju srednju školu da upiše, postoji način da mu se pomogne.

Veliku ulogu u tome imaju roditelji koji, kako za Nova.rs kaže školski pedagog Mirjana Blašić, moraju da znaju kako da deci olakšaju da se opredele za srednju školu.

Prvo pitanje na koje đaci i roditelji treba da nađu odgovor je koju srednju školu upisati.

Međutim, pre izbora konkretne škole treba odlučiti da li dete želi da ide u gimnaziju ili srednju stručnu školu. Nekada je ovo bilo jedino pitanje, ali danas postoji i mogućnost još jednog izbora, a to je da li izabrati državnu ili privatnu gimnaziju ili srednju školu.

Školski pedagog Mirjana Blašić kaže za naš portal da bi najbolje bilo da se srednja škola odabare prema afinitetima, odnosno sklonostima i interesovanjima.

Afiniteti i interesovanja

"Vrlo je važno da deca donesu dobru odluku, koja bi trebalo da bude u skladu sa interesovanjima, ali i u skladu sa onim što se nudi na teritoriji na kojoj bi se školovao budući srednjoškolac. Pored toga, bitno je odabrati srednju školu i u odnosu na ono što bi sadašnji osmak eventualno hteo da studirao nakon srednje škole", naglašava ona.

Navodi da roditelji treba da razgovaraju sa detetom i pomognu mu da nađe odgovor na mnoga pitanja.

"Koje su njegove želje, interesovanja, afiniteti? Ako roditelji smatraju da treba da se posavetuju sa pedagozima i psiholozima, neka to urade. Oni će uputiti dete na neki od testova profesionalne orijentacije. Nekada deca nisu sigurna čime bi želela da se bave, ili šta bi volela kasnije da studiraju", savetuje ona.

Najperspektivnija zanimanja

Dete bi trebalo upoznati sa različitim zanimanjima, savetuje naša sagovornica.

"Roditelji bi trebalo da mu približe kako izgleda posao ekonomiste, pravnika, novinara, režisera…Takođe, jedan od praktičnijih pogleda na ovo pitanje je da zajedno sa detetom razmotre koja su trenutno najperspektivnija i najtraženija zanimanja, i koja bi mogla biti u budućnosti. Da li su to zanimanja koja su povezana sa telekomunikacijama, računarstvom i elektrotehnikom, zatim ekonomijom, farmacijom i pravom. Da li bi nešto od toga moglo da zanima dete?".

Školski pedagog ističe i da su važna brojna druga pitanja, poput koliko je dete društveno, da li je kampanjac ili redovno uči, da li je tip osobe koja voli da pomaže drugima, koliko mu je važna estetika, koliko mu je važno da je fizički aktivno...

"Na sva ova pitanja roditelji moraju da dobiju odgovore od svoje dece. Bez njih, deca neće znati koju školu da upišu, pa će tu odluku umesto njih doneti roditelj. Tako obično bude".

Selekcija i eliminacija

Mnogi osmaci, objašnjava pedagoškinja, razmišljaju o tome kako ih mnogo toga interesuje u životu, a čak i prema ocenama ne mogu da odrede šta je to u čemu su najbolji.

Upravo tada se može primeniti jedna od tehnika selekcije, a to je negativna selekcija – odnosno sužavanje izbora eliminisanjem smerova i srednjih škola koje sigurno ne bi upisali – iz više razloga.

"Tako će smanjiti broj opcija i napraviće neku svoju rang listu sa smerovima koji im se dopadaju".

BONUS VIDEO: Profesori ponovo na časovima: Snaga protesta bila je mnogobrojnost - Anđelka Petrović