3
Pisac Milenko Jergović objavio je na svom blogu da je uspešno vakcinisan u Srbiji i zahvalio svim građanima koji su mu omogućili da stekne antitela.
Književnik je u svojoj objavi naveo da kampanja vakcinacije u Srbiji traje već tri meseca i da je on u svom životu mogao da se vakciniše samo na tri načina.
„Početkom aprila 2021. čovek mojih godina, rođen 1966, mogao je da se vakciniše na tri načina. 1. Kao član vladajuće ili opozicione političke elite na višim nivoima vlasti. 2. Tako što bih pozvao svoju porodičnu doktorku, molio je da pozove ako joj na kraju dana ostane vakcina viška. 3. Preko veze. Prva dva načina nisu dolazila u obzir zato što sam ozbiljan čovek i bavim se ozbiljnim poslom pisca, a ne bih ni da molim za ono s dna kazana. Pogotovu, što mi se čini da bih na taj način imao problem sa savešću i na dušu svoje drage doktorke. Treći, pak, način takođe nije mi odgovarao. Najpre ne poznajem nikoga ko je tako visoko pozicioniran da bi mi preko veze osigurao vakcinu. Ali, mnogo važnije od toga, ne bih vakcinisanjem preuzimao odgovornost za život, zdravlje i osećaje nekog ko zbog mene ne bi bio vakcinisan. Takav sam neurotik da bih u svakom mrtvom sa koronavirusom video svoju žrtvu. Osim toga, kako bih uopšte sebi mogao objasniti potrebu da se vakinišem preko veze?“, naveo je pisac u svojoj objavi.
On dalje kaže da u Srbiji teku na drugačiji način.
„U Srbiji se otpočetka kampanje vakcinisanja, koja već treći mesec prilično intenzivno traje, vakcinišu i stranci, rezidenti i nerezidenti. Otpočetka, naime, stvorena je, mogućnost za takvo što. Tu mogućnost iskoristili su mnogi moji poznanici, drugovi i prijatelji. Vedrana Rudan je visokomoralno postupila jer je svoj slučaj učinila javnim. Kada sam shvatio da se u Hrvatskoj ne mogu vakinisati, premda svakog meseca plaćam sve doprinose, uključujući i onaj za zdravstvo, i nakon što sam vidio da u Srbiji – jedinoj u Evropi, a bit će i na svetu vakciniše migrante, te da su zašli i po romskim naseljima, pomislio sam da ni teoretski više ne postoji mogućnost da vakcina kojom se ja u Srbiji imunizujem nekome bude fatalno uskraćeno. Nisam inače toliko obziran ni principijelan, ali ovde se, verujem, radi o pitanju čovekova života“, jasan je Jergović.
Jergović je naveo i da nije želeo da se vakciniše anonimno, već kao pisac po zanimanju, čije se knjige i u Srbiji po knjižarama uglavnom, kako kaže, smeštaju na police s domaćim autorima.
„Dopušteno mi je, kao i svakom građaninu te zemlje, da biram vakcinu. Lepa mogućnost izbora: čim mi je pružena, lako mi je od nje odustati. Ili sam, ipak, birao time što sam rekao da ne bih jedno od ponuđenih vakcina. Neću reći koje, osim što ću reći da je proizvedeno u Evropskoj Uniji. Dan pre dolaska u Beograd, najavljen sam u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju (to je srpski Zavod Andrije Štampara, samo stariji), došao sam, bio je 1. april, dan šege, šale i zafrkancije, nije bilo nikakve gužve, vakcinisali su me u nekoj neverojatno ljubaznoj atmosferi kakvu zapravo nije moguće opisati i objasniti. Svi su se tu, u tom ustvari sivom i sumornom zavodskom krugu, ponašali kao u nekom filmu o Mari Poppins. Kao da dobrim raspoloženjem spašavaju svet“, nastavlja Jergović sa opisivanjem svog iskustva.
Ističe i da se niko u Srbiji nije pobunio protiv vakcinisanja ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije, iako, kaže, sigurno ima onih koji su protiv bilo kakve „međusobne razmene dobrote“ i da je ovo „svakako istorijski događaj“.
„U hrvatskim medijima tome se u pravilu pripisuju neki vrlo mutni, ustvari neobjašnjivi motivi Aleksandra Vučića i srpske vlade. Meni to, priznajem, nije lako shvatiti. Kakvog interesa bi neko imao od činjenja očiglednog dobra, ako se svako dobro kod nas brzo zaboravlja, i još brže se predočava kao zlo. Ali dobro shvatam nešto drugo: strategija vakcinisanja u Srbiji zapravo jedina je smislena i suvisla strategija imunizacije pred covidom-19. Bolest koja se prenosi od usta do usta i od nosa do nosa nije moguće zaustavljati podizanjem severnokorejskih zidova ili imunizacijom povlašćenih elita. Moraju se vakcinisati svi, uključujući i sve susede, to jest komšije, a naročito one koji imaju običaj da navrate. Ono što se prenosi od usta do usta i od nosa do nosa, nije impresionirano državnim granicama i putovnicama. Iskreno, nemam pojma je li upravo to shvatio netko u Srbiji, i je li se to u Srbiji provodi projekt nekoga ponešto inteligentnijeg epidemiologa, statističara, matematičara, kojem je jasno nešto što je i meni, matematičkom kretenu, jasno, ali činjenica je da se u Srbiji s vakcinama postupa na jedini ispravan način. Umesto da ih se zadržava i blokira, kao što se to čini u SAD-u, Velikoj Britaniji i dijelovima Europske Unije, u Srbiji je cijepi svatko tko bi mogao prenijeti zarazu. Kao što cijepljenje nije hir ni ludost nas vakcinalnih vjernika, tako vakcinisanje ne može biti ni privilegija elite, kao što je to u Hrvatskoj početkom aprila 2021, ili državljanski privilegija kao u Bajdenovoj i Džonsonovoj imperiji. Virus je poput revolucije: mutirat će tamo gde ne bude vakcinisanih, a onda ubijati i one koji su se na štetu sirotinje imunizovali. Samo solidarnost štiti od onoga što se prenosi od usta do usta“, napisao je Jergović i još jednom se zahvalio Srbiji na vakcini.
BONUS VIDEO:
