Janković demantuje Radovanovića: Hoćemo da usporimo virus

"Osim toga, svedoci smo da čak ni u zemljama gde se strategija jednim delom oslanjala na ubrzavanje procesa dostizanja kolektivnog imuniteta (Švedska) stepen prokuženosti stanovništva u ovom trenutku nije ni izbliza dovoljno veliki da bi pružio bilo kakvu kolektivnu zaštitu", navodi Janković za Danas.Ono što može da ukaže na promenu u strategiji prema koronavirusu su i promene u politici testiranja i izolacije osoba zaraženih koronom, odnosno onih kod kojih postoji sumnja na kovid 19. Prema trenutnom protokolu, nekoliko grupa stanovništva može da računa na PCR i serološke testove o trošku države, a među njima se ne nalaze osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženim koronom, kao što je to bio ranije slučaj.Na pitanje zašto su se kriterijumi za testiranje suzili, doktor Janković navodi da se "odluke o sužavanju ili proširivanju indikacija za testiranje donose na osnovu praćenja aktuelne epidemiološke situacije, odnosno aktivnosti virusa u populaciji". On istovremeno ističe da je epidemiološka situacija u zemlji "pod kontrolom".

"Postojeća žarišta zaraze i dalje su lokalizovana, nema naznaka ubrzanog prenošenja virusa u opštoj populaciji. U većem delu zemlje aktivnost virusa je niska, a velika većina novootkrivenih zaraženih osoba ne pokazuje nikakve simptome bolesti. Ipak, rizik pogoršanja situacije svakako postoji i stoga je veoma važno da se sve protivepidemijske mere, odnosno preporuke dosledno sprovode",kaže ovaj član Kriznog štaba.Upitan zašto su serološki testovi postali deo protokola ako se zna da nisu najpouzdaniji, doktor Srđa Janković odgovara da se serološko testiranje koristi prevashodno kao skrining test, odnosno kod ljudi kod kojih je mala verovatnoća da su zaraženi koronom."Serološko testiranje kao prva metoda, uz potvrdu metodom PCR, koristi se za tzv. skrining, što će reći u onim indikacijama gde je prevalencija infekcije u testiranoj populaciji niska, jer se u takvim uslovima obezbeđuje odgovarajuća negativna prediktivna vrednost (verovatnoća da je negativan nalaz stvarno negativan), budući da negativna prediktivna vrednost zavisi od senzitivnosti testa i prevalencije zaraze. Pozitivna prediktivna dopunjuje se upravo potvrdom rezultata pomoću metode PCR – navodi Janković. On dodaje da testovi koji se kod nas koriste „imaju deklarisanu senzitivnost i specifičnost iznad 90 odsto, što nije daleko od senzitivnosti i specifičnosti PCR“."Mogućnost lažno negativnog rezultata postoji pri svakom testiranju, ma kojom metodom, što se uvek i uzima u obzir u epidemiološkim protokolima i preporukama", navodi Janković.

Liberalniji smo i od Švedske

Nakon sednice Kriznog štaba održane 13. juna, usvojeni su kriterijumi za testiranje na koronavirus o trošku države koji tu mogućnost ne podrazumevaju za direktne kontakte zaraženih, osim u slučaju tačno određenih simptoma. Samim tim, smanjuje se broj testiranih, jer svako ko shvati da je postao kontakt nekoga ko je zaražen - a nema simptome koje traži novi protokol - treba da plati 6.000 dinara za PCR test da bi ustanovio da li je i sam zaražen.Epidemiolog Zoran Radovanović ocenio je ranije za Nova.rs da je u Srbiji na snazi ideja tihog prokužavanja kako bi se što više ljudi zarazilo i na taj način steklao imunitet. Ipak, primećuje da se Krizni štab o tome nije izjasnio i ističe da bi bilo lepo da ljudi budu obavešteni o toj strategiji, kako bi sami procenili kako će da postupe.Iskusni epidemiolog primećuje da smo u ovom trenutlu, što se tiče mera protiv korone, najtolerantniji u Evropi, tolerantniji i od Švedske.“Ja ne vererujem da u Švedskoj sada mogu utakmice da se igraju slobodno pred publikom. Mislim da smo tolerantniji i od njih. Oni su krenuli sa ‘lako ćemo’, ali su sve više pooštravali. Njihov glavni epidemiolog je priznao da je pogrešio i naknadno uveo mere, a mi smo sve dopustili. Gledao sam baš malopre neku mapu i jesmo najtolerantniji u Evropi”, kaže Radovanović.Primećuje i strategiju “manje testiranih-manje i pozitivnih”“Ako se manje testira, manje će biti pozitivnih, pa će manje biti i uzbuđenje u javnosti. Jesen ćemo dočekati sa većim kolektivnim imunitetom. Izgleda da je to ideja, ali nije lepo da se građani o tome ne obaveste”, komentariše Radovanović sve odluke donete u poslednje vreme – od dozvoljavanja javnih okupljana i utakmica, do pooštravanja uslova za testiranje o trošku države, koji faktički isključuju asimptomatske slučajeve.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram