Kuvari upozorili: Nikad ne naručujte ova jela u italijanskom restoranu

Italija je omiljena gastro destinacija na svetu, ali ne znači da restorani jednako vode računa o specijalitetima koji opravdavaju tu reputaciju.

Roberto Ronkolato, šef kuhinje u londonskim hotelima The Franklin i The Pelham, odrastao je u blizini Verone i radio u kuhinjama restorana sa Mišlenovim zvezdicama, a za Daily Mail rekao je da se italijanska kuhinja u suštini zasniva na kvalitetnim namirnicama.

"Nema ničeg lošeg u tome da kuvar doda kreativan detalj jelu, ali postoji velika razlika između toga da klasik osmislite na nov način i da ga potpuno izobličite", istakao je.

Svoja zapažanja podelio je i Dijego Reali, vlasnik i šef kuhinje londonskog restorana Stefania, koji je odrastao u Rimu.

Piletina u testenini

"Italijani nikada ne stavljaju piletinu u testeninu. Piletina je zasebno jelo", kaže Ronkolato.

Prema njegovim rečima, piletina u sosu obično znači da je jelovnik sastavljen prema onome što je jeftino i jednostavno za pripremu, a ne prema tradiciji, prenosi Klix.

Špageti bolonjeze

Ovo jelo, kaže, nećete pronaći u Bolonji. Tamo se ragu satima krčka i služi sa svežim taljatelama od jaja, koje bolje zadržavaju sos.

Ako su špageti bolonjeze na jelovniku, kuhinja verovatno kuva za turiste, a ne za Italijane.

Karbonara sa pavlakom

Prava karbonara priprema se od žumanaca, guančalea (sušenih svinjskih obraza), pekorino sira i crnog bibera, a kremasta tekstura dobija se zahvaljujući tehnici pripreme, a ne dodavanjem pavlake.

Ronkolato kaže da je pavlaka često prečica ili znak da je sos pripremljen ranije, u većoj količini.

Hleb sa belim lukom

Ovaj prilog, prema Ronkolatu, zapravo nije tradicionalno italijansko jelo i veoma često se priprema od zamrznutog proizvoda.

Umesto njega savetuje da naručite bruskete ili fokaču koje restoran sam priprema.

Rižoto koji je prebrzo pripremljen

Pravi rižoto, objašnjava, priprema se oko 18 minuta i meša se nakon što gost naruči jelo. Ako stigne na sto gotovo odmah, to znači da je skuvan ranije, a zatim samo dovršen. Ako vas konobar upozori da ćete na rižoto morati da sačekate, to je dobar znak.

Jelovnik sa previše jela

"Ako restoran ima 60 jela, ne mogu sva biti sveža. Kratak, sezonski jelovnik znak je kuhinje u kojoj se jela pripremaju od početka", kaže Ronkolato.

Reali se slaže s njegovim mišljenjem. Kada mali restoran nudi desetine vrsta testenine, pica, mesnih i ribljih jela i gotovo sve italijanske specijalitete, on bi se zapitao kako se sve to priprema i čuva.

Pažljivo osmišljen jelovnik koji se menja u skladu sa godišnjim dobima, kaže, obično znači da se više pažnje posvećuje namirnicama.

Određene vrste pica

Ronkolato upozorava da dodaci koje Italijani ne bi prepoznali kao deo svoje kulinarske tradicije, poput BBQ piletine, obično služe da prikriju loše testo i nekvalitetne namirnice.

Pravi test je, kaže, margarita sa paradajzom, mocarelom i bosiljkom.

I Reali upozorava na pice pretrpane dodacima jer oni mogu da prikriju kvalitet testa i naruše ravnotežu ukusa.

Testenina sa morskim plodovima

Reali savetuje oprez kada je testenina sa morskim plodovima prekuvana ili pliva u sosu.

"Morski plodovi treba da imaju ukus mora, a ne da budu prekriveni belim lukom, pavlakom ili teškim sosovima", rekao je.

Savetuje da birate jela u kojima su riba ili školjke pravilno pripremljene, a sastojci se međusobno dopunjuju.