Lepa sela lepo glasaju: Piše Ivan Mrđen

Bez namere da se i sam upustim u slično pametovanje, ovim tekstom želim samo da skrenem pažnju na jedan proračanski aforizam Radivoja Bojičića da će “režim pasti onog trenutka kad se isto bude pisalo po tviteru i pričalo pred seoskim prodavnicama”.

Na to su me podsetile pomalo tužne slike iz sela Glogovica u opštini Aleksinac, gde je ekipa N1 televizije otišla da porazgovara sa meštanima pošto je na na ponovljenim izborima lista „Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje” (Stranka pravde i pomirenja) osvojila 53 glasa na biračkom mestu broj 74, dok na prvom glasanju 25. oktobra tu nije dobila nijedan glas.

Neki od njihovih sagovornika izgledali su kao arhetipovi one “škole mišljenja” koja po selima širom Srbije, uz pivo ispred bakalnice, svakodnevno “bistri politiku” uglavnom prepričavajući ono što su veče pre toga čuli na svojim televizorima. “Televizor je vođin daljinski upravljač za narod. Ko dugo gleda u isključen televizor, taj je lud. Ko dugo gleda u uključen, taj je još luđi od njega” – tako je tu vrstu zavisnosti objasnio Ninus Nestorović.

Zato su, ne samo meni, veoma važne priče o tome kako su lepa sela lepo glasala na ovim izborima. Za razliku od svih prethodnih…

Neko je objavio kako je selo Pivnice u opštini Bačka Palanka rekorder po podršci studentima sa 65,05 odsto. Kolega Željko Bodrožić je detaljno opisao kako je, kad je čuo rezultate izbora u Banatskom Velikom Selu, opština Kikinda, gde su student dobili 388 a ujedinjeni naprednjaci i radikali 329 glasova bio siguran u konačnu pobedu “jake trojke”.

“Do pre koju godinu opozicioni glasovi bili su rasuti na više stranaka i pokreta, od kojih su mnogi bili lažna opozicija, poput Milice Zavetnice i dr Nestorovića. Naprednjaci su nesmetano harali u našem selu, čak su i u nedelju sakupili veliki broj glasova (na sve već ustaljene načine, ali o tome drugom prilikom), što im ovaj put nije bilo dovoljno za pobedu, jer su konačno dobili konkurenciju - organizovanu, složnu i solidarnu grupu građana, koja je okupila sve opozicione aktiviste u selu, sledila uputstva Studenata u blokadi, izvukla mlade na birališta, a i mnoge starije koji su godinama apstinirali, privukla i neke dotadašnje glasače naprednjaka i socijalista, i tako, uz izlaznost od 80 odsto, donela pobedu Studentskoj listi (49:47 u postocima u BVS). Da je izlaznost u selu ostala u starim okvirima - oko 70 odsto - naprednjaci bi slavili, jer bi nesumnjivo osvojili isti broj glasova i postotak bi im prešao 50, i zato je bilo bitno da izađe što veći broj birača”, napisao je kolega Bodrožić.

Meni je posebno bilo interesantno da vidim rezultate glasanja u selu Vodice kod Smederevske Palanke zbog priče od pre tri godine, kad su takođe bili parlamentarni izbori. Tada su pred seoskom prodavnicom neki hvalili predsednika svega i svačega, kako “jedini misli na sirotinju” jer su dobili po dva kilograma brašna.

To je toliko razljutilo mog prijatelja 68-godišnjeg Tomislava Vukovića, dobrog i uglednog domaćina, ali godinama usamljenog opozicionara u selu, da je od sestre Svetlane zatražio da mu iz Beograda donese četiri pakovanja od po kilogram brašna. Ko ne zna, u selima se brašno prodaje u mnogo većim pakovanjima ili u mnogim kućama imaju svoje u džakovima…

Elem, kad se narednih dana ponovo potegla takva diskusija, Toma je četvorici najglasnijih naprdnjaka prosuo to brašno po glavama i napustio uobičajeno sastajalište, uz komentar: “Evo vam, ko zna možda ćete zbog ovog brašna jednom glasati i za mene!”

U nedelju 25. oktobra 2026. u selu Vodice, biračko mesto broj 9, rezultat 721:509 u korist studenata! Kraj, nema više!