Izgubila novčanik, a jedan gest vratio joj veru u ljude

Radnik livnice u Topoli, Marko Vasiljević je vraćajući se sa posla, primetio ženski novčanik pored svog automobila. Odmah je, priča nam, proverio da li je u pitanju neko koga poznaje, kako bi novčanik odneo vlasniku, ali pošto je bila nepoznata gospođa, otišao je kući i odlučio da je pronađe preko društvenih mreža.

Navodi da se nijednog trenutka nije  dvoumio da li će vratiti novčanik i da mu je bilo bitno da što pre stupi u kontakt sa gospođom koja ga je izgubila, kako bi je umirio.‘’Odmah sam pomislio na moju majku, jer je gospođa istih godina kao i ona, siguran  sam da je bila zabrinuta. Tu su bila sva dokumenta, zamislio sam i sebe u takvoj  situaciji, koliko je strašno  da izgubite kartice od banke, zdravstvenu knjižicu, ličnu kartu. Bilo je tu i nekih drugih papira i nešto novca. Nisam ni pomišljao da to zadržim, taman posla, svakome od nas je to moglo da se desi’’, priča Marko.On dodaje da je njegova supruga, istog dana  preko interneta pronašla gospođu Zoru i pozvala je telefonom kako bi je obavestila da su pronašli novčanik.Marko kaže da sada dobija čestitke od  poznanika i komšija za ovaj plemeniti gest, ali  skromno dodaje da ‘’to nije ništa posebno’’ i da bi i sutra uradio isto, ako bi se našao u takvoj situaciji.

Zora: Dobri Marko me je spasio muka od papirologije

Dugogodišnja službenica iz Topole, Zora Nedović,  upravo ovih dana završava sve potrebne procedure za odlazak u penziju, a u razgovoru za Nova.rs navodi da bi sada bila na velikim mukama, da, kako naglašava,  pošteni Marko Vasiljević nije pronašao njen novčanik sa svim ličnim dokumentima.

‘’Tačno znam gde sam ga izgubila, bilo je to mojom nepažnjom, vraćala sam se na to mesto, ali ga nije bilo’’, priseća se Zora i dodaje da je odmah prihvatila realnost i počela da razmišlja šta joj sve predstoji.Gubitak ličnih dokumenata prijavila je  policiji i kako dodaje,  odlučila da sačeka nekoliko dana, pa ako se niko ne javi,  da ‘’krene od institucije do institucije’’ i ponovo vadi sva dokumenta.‘’Poziv Markove žene je bio, kao da me je sunce ogrejalo. Nemam reči zahvalnosti za tako divan čin ovog mladog čoveka. Hvala Bogu da još uvek ima tako dobrih ljudi, njegov postupak mi je vratio veru u ljude i ja mu želim da mu se ovaj plemeniti čin vrati dobim i srećnim stvarima, jer je on to i zaslužio’’, iskrena je Zora.Dvoje ljudi iz male šumadijske opštine Topola, do sada se nisu poznavali, ali ih spojio i povezao Markov plemeniti gest. Zora će,  kaže za naš portal, svoj odlazak u penziju pamtiti po Markovom plemenitom činu, a ujedno  poručuje i da se dobra dela, uvek vraćaju dobrim, pa Marku i  njegovoj porodici želi  da sve što započnu, završe sa srećom.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram