Istraživanje: Vojska Srbije čuva antifašističku tradiciju

Društvo 16. maj. 202111:15
Podeli:
Foto:TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE/ GORAN STANKOVI

Oružane snage Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije od svih zemalja bivše Jugoslavije najviše čuvaju sećanje na Narodno-oslobodilačku borbu (NOB) i antifašističke tradicije dok je to najmanje izraženo u Hrvatskoj, pokazalo je istraživanje emisije "Dozvolite".

Kako je objavljeno u vojnoj emisiji „Dozvolite“ Radio-televizije Srbije, kao kriterijumi koji simbolički i faktički govore o odnosu prema antifašističkoj borbi su posmatrani nazivi kasarni, vojni praznici ali i način obeležavanja manifestacija.

Pročitajte još...

Vojska Srbije ima čak 11 kasarni i vojnih objekata koji nose imena palih narodnih heroja i to u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Kragujevcu, Požegi, Novom Pazaru, Nišu, Prokuplju i Batajnici, a sećanje se čuva i na učesnike Aprilskog rata protiv fašista.

Redovno se proslavlja Dan pobede i Dan oslobođenja vojnim paradama, a često se tim povodom organizuje i počasna artiljerijska paljba sa Kalemegdana.

Na paradi kadeti Vojne akademije marširaju sa zastavama srpskih brigada Narodnooslobodilačke Vojske Jugoslavije. Srpski vojnici učestvuju na manifestacijama polaganja venaca u svim gradovima gde postoje vojni garnizoni, najčešće povodom Dana oslobođenja mesta od fašizma i drugih važnih datuma.

Iako je država još 2005. godine izjednačila komunistički i rojalistički pokret otpora, Vojska Srbije gotovo ne čuva sećanje na Jugoslovensku vojsku u otadžbini, navodi se. Pripadnici VS, međutim, učestvuju u obeležavanju Misije „Halijard“, u kojoj su četnici spasili oko 500 savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu, a kao Dan oklopnih jedinica obeležava se 30. oktobar – dan kada su 1941. godine partizani i četnici, uz pomoć dva zarobljena tenka, poslednji put zajednički ratovali protiv Nemaca u napadu na Kraljevo.

„Crna Gora se može pohvaliti antifašističkom tradicijom, koja se neguje i ne krije. Ministarstvo odbrane iz Podgorice objasnilo je da učešćem na manifestacijama, nazivima kasarni i edukacijom čuva antifašističku tradiciju. Izvodi se i počasna artiljerijska paljba. Dan antifašističkog ustanka 13. jul Crna Gora slavi i kao Dan državnosti, a po ovom datumu nosi ime kasarna u Nikšiću. Kasarne koje nose imena po narodnim herojima su u Pljevljima, Danilovgradu i u Baru“, navodi se.

U kasarni u Podgorice postoji Spomen soba 5. proleterske crnogorske narodnooslobodilačke brigade koju je predvodio čuveni partizanski komandant Savo Kovačević.

Vojska Severne Makedonije takođe čuva sećanje na antifašističku tradiciju polaganjem venaca na Dan pobede i Dan ustanka a ima i sedam kasarni i Vojnu akademiju koje nose imena narodnih heroja NOB. Armija Severne Makedonije na svom sajtu ima publikaciju „Vojni generali iz Makedonije 1943-2017“ gde su navedeni i jugoslovenski generali iz te bivše jugoslovenske republike.

Ministarstvo odbrane Slovenije je navelo da vojska te zemlje učestvuje u obeležavanju 9. maja – Dana pobede nad fašizmom a na zvaničnom sajtu slovenačke vojske se navodi da od ukupno 19 kasarni – dve nose imena narodnih heroja – „Franc Rozman Stane“ u Celju i „Janko Premrl Vojko“ u Vipavi.

Oružane snage BiH učestvuju na glavnim manifestacijama polaganja venaca i obeležavanja važnih datuma kao što su Dan pobede i bitke na Kozari i Sutjesci, Igmanski marš i sličnim događajima. Na teritoriji Republike Srpske tri kasarne u Derventi, Prijedoru i u Banjaluci nose imena narodnih heroja a kasarna u Bileći „Bilećki borci“ čuva sećanje na partizane iz tog kraja.

Emisija „Dozvolite“ nije dobila nikakav odgovor iz Hrvatske ali je pretragom zvanične internet stranice pronašla da oružane snage te zemlje učestvuju u polaganju venaca na Grobnicu narodnih heroja na zagrebačkom Mirogoju kao i na obeležavanju dana sećanja na žrtve ustaškog logora Jasenovac.

„Nigde nismo našli da neka kasarna nosi ime, ili da postoji vojni praznik koji ima veze sa antifašističkom borbu. Inače, iz Hrvatske potiče 291 narodni heroj Jugoslavije iz Drugog svetskog rata. Kasarne nose imena po geografskim toponimima, poginulim pripadnicima hrvatske vojske iz rata 1991-1995 i ličnostima iz nacionalne istorije“, navodi se.

Od svih partizanskih boraca, jedino je Franjo Tuđman „zaslužio“ da Vojna akademija u Zagrebu ponese njegovo ime.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar