Osmi razred - kraj jedne životne ere, pripreme za novu školu, za neke nove drugove u razredu, nove nastavnike, novo sve. Već dve školske godine korona menja navike, uskraćuje druženje, nameće ograničenja, a kad se na sve to nadoveže i stres male mature - nije lako ni osmacima ni njihovim roditeljima. Svoja iskustva i utiske za Nova.rs prenosi jedna mama iz Beograda - upoznajte Mariotu Vlaisavljević i njenog sina Đorđa.
„Moj stariji sin je od onih kojima je najteže. Tako bar on kaže – em je osmak, čeka ga završni ispit, em ga trese pubertet, nedostaje mu društvo, škola… Naravno, tako izgleda iz njegove perspektive, jer je propustio druženje, ekskurziju, a nedavno je stidljivo priznao da mu se baš ide u školu. Ne zna se ni da li će imati maturu ili će se okupiti u školskom dvorištu bez neke zvanične organizacije“, priča nam Mariota.
Ova mama primećuje da je najgora ostavština korone to što su se deca previše udaljila jedni od drugih i navika koje su im nekada bile smor, a sada vape za njima.
„Osmi razred bio je težak podjednako, kao i sedmi zbog uslova u kojima su deca imala nastavu. Na žalost, iskustva mene i mog osmaka nisu baš sjajna, bilo je tu mnogo šuma u komunikaciji sa nastavnicima, odsustvo pravovremenih informacija, empatije od strane odgovornih kojima ne zameram, samo konstatujem da nije bilo baš snalaženja. Naravno, sve je to ljudski i nema prostora za osuđivanje, jednostavno čini mi se da je bilo zapravo kao i u redovnim okolnostima samo malo pojačano. Ko je bio zainteresovan za školu, đake, predavanja, učenje to je nastavio i u novonastalim formatima“, ukazuje Mariota na one probleme sa kojima se svaki roditelj suočio u protekle dve školske godine.
Bilo je tu mnogo otežavajućih okolnosti.
„Sa razrednim starešinom nismo imali roditeljski sastanak više od godinu dana, što nas je nekako kao razred ostavilo na vetrometini, deca su se snalazila on line, off line, kako su znali i umeli. Takođe, otežavajuća okolnost konkretno za njegovo odeljenje je i ta što su u sedmom i osmom razredu dobili dosta novih nastavnika, pa nisu mogli da igraju na kartu poznanstva i bliskosti sa nastavnicima, nego su ih tek upoznavali i to u korona modu“, objašnjava Mariota.
Ova mama i njen sin iskusili su i sve čari novih tehnologija 21. veka i komunikacije preko aplikacija.
„Ipak, kada se podvuče crta na ceo ovaj period gledam da su se svi ionako opismenili do sada, naučili osnovne stvari, a sad finese su već i stvar ličnog afiniteta. Srećna sam što je moj sin imao priliku još prošle godine sa 14 godina da odgovara preko Zoom aplikacije, dok sam ja tek u 42. prvi put koristila ove aplikacije i druge programe za komunikaciju. Ovladao je mnogim veštinama, nenadano, naučio da piše mejlove, sve ono što se u školi ne uči. Pripreme za malu maturu su urađene čini mi se prilično slabo, ali ima još vremenai prostora da se nadoknade neke stvari. Generalno, svi su jako loše uradili testove i mislim da je to očekivano, indikativno i realno trend među đacima ne samo kod nas“, pokušava da u svemu đzo nam je donela korona pronađe i nešto dobro.
Bliži se i kraj školske godine – osmaci se raspuštaju 8. juna, a završne ispite polažu od 23. do 25. juna.
„Kako se završni ispit bliži, mislim da nadolazi sve veći osećaj panike za decu, ali verujem da će se svi dozvati pameti i u finišu ipak malo bolje pripremiti, nastavnici su obećali da će im u narednom periodu više pomoći, raditi na dodatnoj obradi gradiva, a srećom sada isu u školu svaki drugi dan i to zaista ima nemerljiv značaj za njih. Konkretno moj sin je osim priprema pri školi upisao i privatnu školu koja priprema đake za maturu. Po principu blok nastave ide nedeljom na časove i kaže da mu to dosta pomaže da upotpuni svoje znanje“, priča nam Mariota, a nama samo ostaje da njoj i Đorđu poželimo puno sreće i novu mnogo normalniju školsku godinu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar