Brana visoka 21 metar uništiće obale Studenice: "Ukinite nezakonite dozvole"

Činjenica da je investitor "Hidro stena" iz Kraljeva dozvolu za MHE "Ušće" dobio od Ministarstva građevinarstva, ne od lokalne samouprave, u prvi mah zbunila je aktiviste koji se bore za zaštitu reka, da bi ih na kraju, uz pomoć advokata, dovela do saznanja o kakvom projektu se zapravo radi."U pitanju je projekat izgradnje male hidroelektrane gravitacionog, ne derivacionog tipa, što za posledicu ima podizanje visoke brane, a dozvole za izgradnju takvih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, čime je investitor zaobišao lokalnu samoupravu, koja je inače nadležna za MHE. Međutim, kad gradi visoku branu, investitor je u obavezi da podnese zahtev za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja na životnu sredinu, što ovde nije urađeno", objašnjava za list “Nova” advokat Luka Đorđević, punomoćnik udruženja "Pravo na vodu", koje je resornom ministarstvu podnelo zahteve da "Hidro steni" poništi oba rešenja o građevinskim dozvolama.U zahtevu za poništenje dozvole, u koji je „Nova“ imala uvid, navodi se da proračuni pokazuju da bi MHE "Ušće" sa predviđenom branom visine 21,2 metara i dužine u kruni (na vrhu) od 68,5 metara, mogla da akumulira četiri puta veću količinu vode od potrebne za snagu od 1,5 megavata, koliko predviđa projekat, uz pitanje kako će investitor trošiti preostale količine vode. Ministarstvu se ukazuje i da je za ovu MHE do sada izdalo dve građevinske dozvole, za različite faze izgradnje, čime je projekat podeljen na manje celine, što je još jedna u nizu nepravilnosti koje ceo proces čine nezakonitim.U slučaju izgradnje MHE „Ušće“, obala u dužini od oko kilometar uzvodno od brane bila bi poplavljena, drveće posečeno, a nakon propuštanja reke kroz akumulaciju i cevi vodeni živi svet nizvodno bio bi uništen, navodi za „Novu“ Žaklina Živković iz inicijative „Pravo na vodu“. Dodaje da nisu posredi samo pravne nepravilnosti, već i činjenica da je u pitanju predeo od izuzetnog kulturnog i ekološkog značaja na kom male hirdoelektrane ne bi trebalo da postoje."Kada je šezdesetih godina prošlog veka bilo pokušaja da se na Studenici grade hidroelektrane Zavod za zaštitu kulture je to zaustavio zato što bi se podigle atmosferske vode i vlaga bi oštetila Studenicu i srednjovekovne ikone neprocenjive vrednosti. Uz to, na području Kraljeva MHE ne bi trebalo da se grade jer ima tri zone zaštite - specijalni rezervat prirode Goč - Gvozdac, park prirode Golija i rezervat biosfere Golija - Studenica", kaže Živković. Ističe da bi stavljanje ovih malih planinskih reka u cevi, osim retkim i zaštićenim vrstama, naštetilo i lokalnom stanovništvu koje ih koristi za navodnjavanje useva.Od Ministarstva građevinarstva do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor šta će uraditi povodom zahteva za ukidanje građevinske dozvole za MHE „Ušće“, a na molbu da ceo slučaj prokomentariše, nije se oglasio ni investitor „Hidro stena“.Kad su u pitanju MHE u Kraljevu, izgleda da je ćutanje institucija uobičajena praksa. Jedan od primera je i inicijativa za stavljanje moratorijuma na izgradnju MHE, koju su „Pravo na vodu“, „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ i „Spasimo Studenicu“ Gradskoj upravi Kraljeva podnele još u novembru prošle godine, a odgovora još nema.Međutim, u slučaju MHE „Ušće” ni moratorijum ne bi vredeo, jer je investitor unapred našao način da gradsku upravu ni za šta ne pita.Kakvu štetu izgradnja MHE može napraviti na Studenici vidi se na primeru radova na MHE Gradina, koja je planirana na svega 1.200 metara uzvodno od MHE „Ušće“. Inicijativa „Pravo na vodu“ podnela je prošle godine Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu krivičnu prijavu protiv direktora preduzeća „Hidro-min“, jer je u toku inženjerskogeoloških istraživanja radi izgradnje MHE „Gradina“ priroda potpuno devastirana."Korito reke Studenice potpuno je razoreno dejstvima teške mehanizacije, leva obala reke u dužini od oko 100 metara i visini od oko 10 metara… vegetacija je potpuno uklonjena, materijal rasut po koritu reke i obalama, pojedina stabla iščupana iz zemlje i odložena na desnu obalu reke, a druga posečena, preko reke je izgrađen improvizovani most tako što su u vodno telo postavljene betonske cevi nalivene građevinskim materijalom”, navedno je u krivičnoj prijavi na koju tužilaštvo još nije reagovalo.

Seku stabla, prave deponiju gde stignu, ispuštaju otpadne vode u reku... O svim problemima narušavanja životne sredine u vašem kraju možete da nam pišete na ekopiš[email protected].BONUS VIDEO: Mural posvećen reci Studenici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=muralkraljevoam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2864918"]