"Tri meseca je prošlo od kada smo podneli inicijativu za moratorijum na malih hidroelektrana na teritoriji Kraljeva, koju su uputile tri organizacije - Pravo na vodu, Sačuvajmo planinske reke Kraljeva i Spasimo Studenicu. Do danas iz uprave grada nismo dobili nikakav odgovor”, napominju iz ovih organizacija.
Udruženja za zaštitu reka tražila su da se na dnevnom redu gradske skupštine nađe odluka o obustavi daljih izdavanja dozvola za MHE do donošenja novog prostornog plana u kojem bi se lokacije izbrisale i time sačuvale reke Kraljeva.
„Predsednik Srbije je pred Novu godinu usmeno obećao zaštitu dve reke na ovom području, ali mi znamo da bez konkretnih izmena tamo gde leže nadležnosti ni jedna nije zaštićena”, kažu aktivisti.
Za dva dana, u nedelju će na Keju pored Ibra biti otvoren veliki kaskadni mural koji je posvećen svim rekama Kraljeva.
Prema važećem katastru malih hidroelektrana Srbije, od ukupno 856, na teritoriji Kraljeva predviđena je izgradnja 52 mini-hidroelektrane.
Deset mini-hidroelektrana već je izgrađeno na brzim čistim planinskim rekama. Meštani su bili prinuđeni da svoje livade i bašte žrtvuju zarad male, skoro beznačajne, količine energije koju elektrane proizvode u selima ispod planina Goč, Čemerno i Golije.
Najstrašniji primer je Brezanska reka, jedan od dragulja planine Goč. Nekadašnja atrakcija za rekreativne i ribolovne turiste, danas privlači užasnute poglede svakog prolaznika namernika svojim isušenim koritom u dužini od preko tri i po kilometra. Toliko je dugačka cev kroz koju prolazi reka. Umesto da prirodno teče svojim koritom.
Ovi predeli su stanište stotine vrsta ptica i riba a dom su zaštićenim vrstama drveća i drugih biljnih i životinjskih vrsta. Samo Brezanska reka ima oko 110 evidentiranih izvorišta vode.
Veliku vrednost imaju i vodotookvi koji nisu formalno zaštićeni i ona se ogleda ne samo u njihovoj važnosti za ekosistem već i značaju koje imaju za ljude koji žive pored njih i koji ove vode koriste za vodnosnadbevanje, napajanje stoke i navodnjavanje njiva ali i za planinarenje, odmor i održivi turizam.
O značaju kraja između Goča i Golije za zaštitu životne sredine i očuvanje prirode Balkana i Evrope govori formalni stepen zaštite, ali i posvećenost koju imaju lokalni ekološki aktivisti.
Na ovoj teritoriji se nalazi specijalni rezervat prirode Goč – Gvozdac, park prirode Golija i rezervat biosfere Golija – Studenica, koji su zaštićeni upravo zbog vrednosti reka i potoka, šumskih sistema, biološke raznovrsnosti i pejzaža jedinstvene lepote.
Bonus video – Ekološka katastrofa na reci Toplici
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar