Gigantski krstovi u Srbiji: Da li je veličina stvarno bitna?

Poslednji u nizu monumentalnih krstova postavljen je na brdu Kamilija iznad Leposavića. Izgradnju krsta su finansirali žitelji ovog dela Srbije, ali se nigde na navodi koliko je koštao. Ali je zato saopšteno da je reč onajvećem krstu na Kosovu i Metohiji. Obložen je prohromom i nalazi se na nadmorskoj visini od 900 metara, visine 20 i širine 12 metara.Krst je kako je navedeno, postavljen povodom 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 1.000 godina od uspostavljanja Raške eparhije. U junu je na planini Stolovi kod Kraljeva, na vrhu Usovica i nadmorskojvisini od 1.375 metara, postavljen pravoslavni krst visine 33 metra i težak 16,5 tona. Napravljen je od čelične konstrukcije, a i on je finansiran iz donacija, i uz obavezni blagoslov crkve, u ovom slučaju Eparhije Žičke.

Nakon što su predstavnici crkve koji su bili uključeni u ovaj projekat saopštili da će gradnja koštati preko 100.000 evra, kako se ona privodila kraju, više niko nije pominjao koliko je novca potrošeno. Koliko je i ovaj krstimpozantan, pokazuje i činjenica da može da ga vidi pola Srbije, pa čak i sa Prokletija i Šar planine. Planirano je da ovaj krst bude osvetljen, a struja će se dobijati iz solarnih ćelija koje će se postaviti na vrhu.A koliko je postavljanje pravoslavnih krstova otišlo predaleko, najbolje ilustruje primer krsta na vrhu Titerovac iznad manastira Mileševa, postavljenog krajem avgusta. Naime, u završni posao su bili uključeni ipolicijski helikopteri. Episkop mileševski Atanasije odlikovao je ordenom Belog anđela trećeg stepena Helikoptersku jedinicu MUP Srbije, jer su kako je naveo "vredno i požrtvovano radili na postavljanju betonskogpostolja za krst".Sociolog i profesor Ratko Božović u razgovoru za Nova.rs, smatra da je postavljanje pravoslavnih krstova neka vrsta kompenzacije za period kada je religiozan život bio poništen."Ali, i mali krst je krst. Zašto imamo potrebu za neumerenošću? Monumentalnost ima minimalno značenje. Bitne su unutrašnje osećajnosti, a ne spoljašnje značenje", sa čuđenjem kaže Božović.On kaže da imamo tendenciju, da samo verska orijentacija ima dimenziju i nameru da se iskaže kao ideologija."Kada god se izgubi vera, imamo pokušaj da se nešto pretera. I to je onda kič ambicija. Razilaženje etičkog i estetskog. Isto je i u ljudskim odnosima. Nedostatak nečega se iskazuje u preterivanju. Pravi odgovor bi morao bitiu moralnoj, a ne estetskoj odgovornosti"" objasnio je sociolog Ratko Božović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram