Eksponenti kulturnog razaranja: Bokan i Pajkić su opasni jer pozicije duguju samo političkoj lojalnosti

Tekst dr Jovane Karaulić prenosimo u celosti.

"Zato i nije čudno što je upravo pozorište – umetnost koja podrazumeva živu razmenu poruke – postalo precizna meta režima. Ono što ipak zabrinjava nije više ni dinamika ni podmuklost napada, već njihova hladna koordinisanost. Ministar kulture Nikola Selaković, koji je resor nasledio kao usputnu funkciju, danas kandiduje i potpisuje odluke koje direktno uništavaju autonomiju umetničkih institucija, svesno ukazujući na potencijale pozicije moći u ovom kontekstu.

Čovek bez ikakvih kompetencija u oblasti pozorišne umetnosti, Dragoslav Bokan, imenovan je za predsedavajućeg Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Istovremeno, još jedan eksponent vlasti, državni sekretar Lav Pajkić, predsedava Radnom grupom za izradu Zakona o pozorištu. Ovi ljudi nisu kompetentni – ali nisu ni sporni samo zbog neznanja. Oni su opasni jer svoje pozicije duguju isključivo političkoj lojalnosti i jer su spremni da učestvuju u najvažnijim procesima u ovoj oblasti, za koje nemaju ni znanje ni odgovornost. Njihova svrha nije da doprinesu polju– već da ga pokore.

U istoj sedmici u kojoj je Dragan Bokan, postavljen na funkciju, po obrazovanju filmski reditelj poznat po kontraverznoj prošlosti tokom devedestih i aktuelni analitičar na režimskim medijima, objavljeno je da ključni festivali u Vojvodini – Sterijino pozorje, Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade i Šekspir festival – svi redom priznati, vitalni i međunarodno prepoznatljivi događaji – ostaju bez podrške AP Vojvodine.

Sa druge – ili iste – strane, beogradskim pozorištima smanjena su sredstva za programe i ne postoji jasno razumevanje da li će uopšte od jeseni postojati produkcija novih predstava, a u kontekstu izmene regulative i dalje nije dostupno objašnjenje o izmenama u oblasti javnih manifestacija.

Ukrštajući sve te perspektive, jasno je da je kulturna scena u Srbiji suočena sa disciplinovanjem koje više ne dolazi samo iznutra, kroz cenzuru ili autocenzuru, već spolja – kroz zakon, budžet i upravne odbore. A ono što se urušava nije samo umetnički integritet, već i njen javni značaj i interes, mogućnost zajedničkog prostora debate, foruma ili kritike.

Zato o imenovanjima i delovanjima Bokana, Pajkića ili Selakovića ne treba razmišljati kao o nekakvom skandalu – ili, preciznije, sramoti pojedinaca. Treba ih prepoznati kao ono što oni jesu: eksponenti jednog autoritarnog obrasca koji više ni ne pokušava da vlada kulturom – već da je sasvim marginalizuje kroz proces poniženja.

Jer kada režim istovremeno, kroz različite slojeve nekompetencije i lojalnosti, priprema zakonska akta, postavlja upravne odbore i gasi festivale ne radi se o blagoj represiji državnog aparata. A svaki radnik ili radnica u pozorištu, student ili gledalac, ima obavezu da to prepozna – i da odgovori: glasno, solidarno i politički", navodi Karaulić u saopštenju.

BONUS VIDEO: Kada javni interes postane pretnja: Zašto ministar pravde poziva policiju na novinare?