U ovom trenutku imamo 54 odsto vakcinisane populacije, da bismo u narednu godinu ušli mirnije, potrebno nam je 80 odsto obuhvata. Maske možemo skinuti na proleće, ali pod ovim uslovom, u suprotnom, čeka nas prirodni proces koji je surov i sa sobom može ostaviti fatalne posledice. U epidemiji jedino rešenje je vakcina, a ako želimo svoj život nazad moramo biti odgovorni, reći „ne“ antivakserima, ali i politikanstvu koje je uzelo maha, kaže u intervjuu za „Blic“ epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović.
Pročitajte još:
Kako ocenjujete trenutnu epidemiološku situaciju?
Ocena trenutne epidemiološke situacije je da je ona vanredna, s obzirom na broj pozitivnih, hospitalizovanih, ali u umrlih koji se još uvek ne smanjuje. Dalja procena bi mogla da ide u dva pravca. Da do kraja godine vakcinišemo što veći broj ljudi i da oštro kažnjavamo za nepoštovanje mera, da to izvedemo do kraja godine, još bolje da to bude ranije, ali čini mi se da je neizvodljivo. A drugi scenario bi bio produženi prirodni proces, kada se svi zaražavaju, oboljevaju i to nije nimalo dobro. To se može dogoditi ako se ne sprovede ovaj prvobitni plan, jer na udaru će biti oni koji nemaju ni prirodni ni vakcinalni imunitet.
Šta se desilo? Imali smo odličan start sa vakcinama, a onda se sve usporilo….
Krenimo redom. Država je učinila mnogo, nabavila opremu, izgradila tri kovid bolnice, koje da sada nemamo, situacija bi bila tragična. Iako se govori da imamo manje hospitalizovanih mi imamo jači pritisak u kraćem vremenskom periodu, tako da nam bolnice mnogo znače i koriste. Dalje, obezbeđeni su najsavremeniji lekovi, među prvima u Evropi, a možda i u svetu smo dobili vakcinu. Sve je to s jedne strane urađeno. S druge strane, imali smo problem sa nepoštovanjem mera, kontrolom, mnogi su zaboravili šta je sve na snazi, a onda čekali da uvedemo mere. Koje mere? Pa mi imamo mere? Dalje, desila nam se i dešava se strahovita polititizacija pandemije koja se koristi za političke obračune. Dalje, nema nacionalnog konsenzusa, nema odgovornosti građana. Antivakserima je dat veliki prostor, neki mediji su im dopustili da iznose svoje stavove bez ikakve naučne osnove. Oni su se verovatno nadali da će time sebi obezbediti komercijalni efekat, a zaboravili su da na taj način direktno mogu ugroziti i ugrožavaju zdravlje ljudi.
Šta podrazumevate pod tim da nam se dešava politizacija pandemije?
To se odnosi na one ljude koji koriste epidemiju da bi zaradili političke poene tako što kritikuju sve nas. Prvo, postoje ljudi koji kritikuju krizni štab koji je savetodavni organ, dakle mi predlažemo mere, a ne donosimo odluke. Dalje, nisam primetio da ti ljudi koji kritikuju, nisu izneli niti jedan konkretan predlog, a kako bi to oni delovali u pandemiji. Mi se u Srbiji borimo sa epidemijom, na svetskom nivou to je pandemija, dakle svet je u problemu, a dok virus opstaje u bilo kojoj državi, mi ćemo biti u problemu. I sada, mi imamo kritičare koji stoje sa strane. Pa dobro, šta ste to vi predložili bolje? I zar je ljudi vreme za politikanstvo sada kada se borimo da sačuvamo ljudske živote. Moja karijera epidemiologa traje 44 godine, do sada sam učestvovao i organizovao suzbijanje ogromnog broja epidemija sa manjim ili većem brojem obolelih. Posebno mi je poznat rad na imunizaciji raznih zaraznih bolesti i kod dece i odraslih. I onda dođe neko da kritikuje. Da podsetim, imali smo mi podršku tih ljudi kao krizni štab sve do izbornih rezultata 2020. Preko noći oni koji su nas podržavali su promenili odnos, i taj njihov odnos je dobio politikanske prizvuke. Ja sam uvek javno kritikovao svako okupljanje i proslave, demonstracije, utakmice, putovanja, zimovanja, splavove, žurke… To sam javno govorio u medijima, to nije tajna. Ali, neki ljudi to zaboravljaju. A posebno sam primetio da su se „okomili“ na medicinski deo kriznog štaba, i to oni koji su iz političkih razloga odbili da postanu deo istog. Da zaključimo, mi smo savetodavni organ, to nije ništa novo, i nema potrebe da nas prozivate jer niko od nas nije prestao da radi godinu i po dana.
Vratimo se epidemiji. Gde vidite izlaz iz ove situacije? Rešenje imamo, a to su vakcine, međutim negde smo stali…
Izlaz je na prvom mestu vakcinacija. Sprovoditi mere, neprekidno apelovati na ljude, a naročito je potrebno da se vakcinišu ljudi koji rade u zdravstvu, prosveti, javnim službama, i na taj način će biti postignut i veći obuhvat. Drugo je poštovanje mera, do kraja i u potpunosti. Postojeće mere koje imamo, koje nisu ukinute, trebalo bi da se odlučno sprovode, da se kažnjavaju oni koji ih krše. S druge strane, treba obelodaniti antvaksere, ko su ti ljudi, kakvo medicinsko znanje imaju, da znamo, ko su, šta su? Odakle njima to „znanje“ kojim ugrožavaju živote ljudi. Ako ne govorimo o vakcinama, o značaju vakcinacije, kako onda očekujemo da imamo nekog efekta? Da obrazlože, koje su to naučne postavke o kojima govore, i da vidimo i jasno kažemo ovo je neistina. Ali, nažalost, ono što rastužuje je što među njima ima i lekara.
Nisu svi antivakseri, među njima ima i onih koji se plaše vakcinacije. Jel postoji realan razlog za to?
Ljudi moraju da znaju koliko je vakcina važna, jer u doba epidemije, a naročito ove sa kojom se borimo duže od godinu i po dana, nema drugog izlaza do vakcinacije. Mi u bolnicama ne lečimo ljude od posledice vakcinacije, nego od posledica koje izaziva virus. I to je jasno. U redu je imati dilemu, postaviti pitanje, tražiti odgovor, ali nije u redu propagirati neistinu i govoriti da su vakcine štetne i kolebati one koji nemaju medicinsko znanje. Potrebna je ogromna snaga i energija da se ostvari obuhvat od 80 odsto, jer to je ono što će nam pomoći da skinemo maske i da se izborimo sa ovom epidemijom koja nam diše za vratom već godinu i po dana. I ne, nećemo izaći mi iz ovoga tako lako, ako se ne obavi vakcinacija u što većem obimu.
Šta će se desiti ako ne odmaknemo dalje od 60 odsto?
Pa čeka nas to da ćemo i sledećeg proleća nositi maske i strahovati o tome da li ćemo se zaraziti ili ne. Da bi virus opstao, on mora da mutira, a mutiraće ako opstaje u populaciji. A mi mu to svesno dozvoljavao izbegavanjem vakcinacije. Dakle, vakcinom ne štitimo samo sebe od teškog kliničkog oblika, već i sprečavamo mutacije, kojih će sigurno biti. Nemojte se zavaravati da će virus nestati tek tako ili da ćemo steći kolektivni imunitet tako što ćemo se svi zaraziti. Prirodni proces dao bi mnoge fatalne završetke, a to možemo sprečiti samo i isključivo vakcinacijom. Mi imamo rešenje, ali mi tome ne pristupamo. Nije ovo nikakav pritisak, kako neki tumače, to je racionalno rešenje. Nema završetka epidemije velikog obuhvata. Postoji sada jedno malo povećanje ali nadajmo se da će biti više. Ljudi su se uplašili, neki razmišljaju još uvek, ali ne verujem da to možemo da uradimo u narednih mesec dana, ali do kraja godine bi već bilo izvodljivo. Ali ako to ne uradimo i ako oko mera ne budemo dosledni, da se poštuju, onda ćemo biti u problemu.
Studenti medicinskog fakulteta uveliko rade na promociji vakcinacije. Da li će to dati nekog efekta?
Smisao tih tribina je da pozivaju ljude na vakcinaciju i da diskutuju o tome, da pitaju i dobiju odgovor. Sigurno će dati efekat. Najbolja promocija vakcine je vršnjačka promocija. Dakle, može tu da se nađe i neko od profesora, od stručnih ljudi, imunologa, infektologa…. Ali osnovno je to što će biti razgovora i razmene iskustava među vršnjacima. Svaki pokušaj i apel vredi. Rešenje je vakcinacija, i još jednom koristim priliku da pozovem sve ljude da se vakcinišu kako bismo se i zaštitili, i ojačali otpornost i sprečili mutacije koje mogu doći, i mogu postati opasnije. Epidemija se jedino tako zaustavlja, sve ostalo je samo trenutno rešenje.
BONUS VIDEO: Branislav Tiodorović o vakcinaciji i zaražavanju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar