Većina pacijenata sa kovid simptomima se već nakon dve nedelje oseća bolje. Međutim, određeni procenat pacijenata doživljava nove, povratak starih ili perzistentne simptome duže od četiri nedelje nakon zaražavanja. Ovakva stanja nazivamo post-kovid stanja i mogu da podrazumevaju različite kombinacije zdravstvenih problema sa različitom dužinom trajanja. Američki centar za praćenje bolesti (CDC) prepoznaje više tipova post-kovid stanja.
Dugotrajni ili produženi kovid je stanje sa prisustvom različitih simptoma nedeljama nakon zaražavanja. Ovo stanje je moguće i kod pacijenata sa vrlo blagom formom bolesti, ili čak i bez ikakvih simptoma. Ovi pacijenti doživljavaju različite simptome: zamor i iscrpljenost, teškoće u koncentraciji, glavobolje, gubitak čula mirisa i/ili ukusa, ubrzani rad srca, kratak dah, kašalj, bolove u zglobovima ili mišićima, depresiju i povišenu temperaturu. Simptomi se kod ovih pacijenata pogoršavaju nakon umne ili fizičke aktivnosti.
Multiorganski efekti kovid-19 infekcije su sledeće moguće stanje. Ono podrazumeva moguće probleme sa skoro svim organima: srcem, plućima, bubrezima, koži i funkcijama mozga. Multisistemski inflamatorni sindrom (MIS) izaziva otok različitih organa. Za sada nije poznato da li MIS može da dovede do hroničnih zdravstvenih problema.
Post-kovid stanja obuhvataju i dugoročne efekte kovid lečenja i hospitalizacije. Ovo podrazumeva i sindrom koji se javlja nakon lečenja u jedinici intezivne nege (post-intesive care syndrome, PICS), kao reakciju na izrazito stresni doživljaj.
Dok u SAD postoji veliki broj klinika za pacijente sa produženim kovidom, kod nas to nije slučaj. Naša zemlja nema ni usaglašene dijagnostičke, niti terapijske protokole za ova stanja. Trenutno na FB postoji stranica koja se bavi ovim problemom, i ima preko hiljadu članova.
Produženi kovid zahteva detaljnu, i na žalost, relativno skupu dijagnostiku za naše prilike. Svaki pacijent mora da uradi MDCT grudnog koša, EHO srca i spirometrijsko testiranje u cilju procene kardio-respiratorne rezerve. Iskustva sa vakcinacijom su različita. Zabeležen je napredak zdravstvenog stanja kod određenog broja pacijenata nakon vakcinacije kovid-19 vakcinom.
Fizička aktivnost u smislu poseta teratanama nije preporučljiva za pacijente sa ovim problemom. Ono zahteva najpre lečenje, medikamentozno i rehabilitaciono. Tek nakon toga, pacijent može da razmišlja o aerobnim treninzima – šetnji ili vožnji bicikla… U cilju kontrole pulsa ili saturacije mogu da nabave neku od fitness narukvica, ali moraju da imaju na umu njihovu tehničku ograničenost. Ove narukvice su mnogo preciznije prilikom trčanja ili vožnje bicikla nego u teretanama.
Što se vežbanja u teretani tiče, preporuka je trening sa manjim težinama i većim brojem ponavljanja. Pacijent mora vrlo postupno, na nedeljnom nivou da povećava intezitet treninga, uz savetovanje sa svojim lekarom.
Ostaje nam da se nadamo da će naš zdravstveni sistem da prepozna važnost ovoga stanja, njegovu učestalost i ozbiljnost i da poradi na tome da pacijenti sa produženim kovidom dobiju kliniku na kojoj bi mogli da urade sve neophodne pretrage i lečenje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare