"Ovo je najteža kriza od rata, vlast mora da razgovara sa studentima": Dekani se oglasili pred susret sa premijerom Macutom

Bez univerziteta nema razvoja društva, a ako udare na visoko školstvo, kaže dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu, suočiće se sa još snažnijom pobunom javnosti.

“Ne znam šta tačno da očekujem od razgovora sa premijerom jer se ovde stvari relativno brzo menjaju, ali moram da istaknem da postoje neke granice koje ima sam Univerzitet, profesori, dekani, rektori, ali i studenti, i preko kojih nećemo preći. Ako hoćemo da idemo ka nekom kompromisu, vlast mora da zna da se Univerzitet sigurno neće odreći autonomije, koja je suštinski važna za njegovo funkcionisanje, kao i opstanak naučno-istraživačke ustanove. Očigledno je da vlast pokušava da vrši pritisak na Univerzitet ne bi li i naša pregovaračka pozicija oslabila, ali to nas samo homogenizuje, što je očekivano”, kaže za Nova.rs prof. dr Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta BU.

On naglašava da je razgovor vlasti sa studentima, ipak daleko važniji.

“Biće mnogo važnije da se nekako organizuje razgovor između predstavnika vlasti i studenata jer se na toj relaciji mora iznaći rešenje. Studenti su krenuli sa blokadom, a zaposleni na univerzitetima su se samo našli u celoj toj priči. Ako, međutim, studenti izdvoje one koji bi sa vlastima razgovarali, onda bi bilo rizika od targetiranja i manipulacija, što je jasno. To dodatno otežava situaciju. Od kako radim ovaj posao, nisam se susreo sa ovako teškom krizom na Univerzitetu, iako sam zaposlen od devedesetih godina, pa sam prošao i ratove, bombardovanja, sankcije, ali ovo je najteže do sada".

Moraćemo nekako da nađemo izlaz, ali vlast ne bi smela da preti Univerzitetu da će da ga rasformira i napravi neki drugi.

"To je toliko krupan korak, a oni nemaju kapacitet za tako nešto, a ni širu podršku javnosti. Ukidanje državnih univerziteta dovelo bi do uništenja celokupnog društva i zemlje. Razvoj kompletnog društva zavisi od univerziteta, pa bi udar na nas naišao na snažan otpor javnosti”, objašnjava prof. dr Radovanović.

Univerzitet ima jasan stav od kojeg ne odstupa

Razgovor dekana sa premijerom je samo prvi korak u mogućem rešavanju problema i izlasku iz krize u kojoj se nalaze univerziteti.

“Mislim da je važno da se sad pokaže dobra volja za razgovorom i da obe strane sa punom ozbiljnošću pristupe situaciji, pa da tražimo zajedničko rešenje kako bismo izašli iz krize. Ako ne bude dobre volje za zajedničkim rešenjem, razgovor nema smisla. Samo dijalogom i dogovorom može da se izađe iz ovoga. Rektor je i nakon prvog sastanka naglasio da Univerzitet ima jasan stav o svemu što se događa proteklih meseci, o protestima i blokadama, i da sad želi da vidi da li u Vladi postoji dobra volja za rešenjem. Mi smo tu da čujemo šta premijer ima da kaže, koji je njegov stav o svemu ovome, a jasno je da je ispunjenje zahteva jedini način da krenemo dalje. Međutim, na ispunjenje zahteva može da utiče kompletna Vlada, a njen stav premijer treba da nam prenese, jer rešenje ne zavisi od Univerziteta”, priča za Nova.rs prof. dr Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka BU.

Nakon prvog sastanka profesora Đokića i premijera Macuta, dekani su odlučili da ne svaljuju sav teret odluka i pregovora na rektora.

“Predsedniku Vlade poslat je zahtev da svi dekani prisustvuju novom sastanku. Od tog jednog razgovora, iskreno, ne očekujem ništa, tačnije ne verujem da ćemo nešto odmah rešiti. Ipak, pozvani smo da razgovaramo, da iznesemo svoj stav o celoj situaciji, a to teško da može da se reši jednim razgovorom. Tražili smo da prisustvujemo sastanku kako bismo smanjili teret koji je pao na rektora jer njegova odgovornost ovde ne postoji, u smislu da nije on taj koji je započeo blokade i proteste, kao ni dekani. Mi smo svi u zatečenoj situaciji. Studenti su blokirali fakultete, na šta imaju zakonsko pravo i mi tu ne možemo ništa, osim da uključimo policiju, organe reda, a to nam ne pada na pamet”, kaže prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta BU.

Zašto nisu pozvani svi rektori i dekani u državi?

Zabrinjavajuće je što na sastanak nisu pozvani i rektori ostalih univerziteta u Srbiji.

“Očekujem da razgovor između dekana beogradskih fakulteta i rektora sa premijerom ima neki efekat, jer prof. Macut dolazi iz akademske zajednice, pa bi trebalo da shvati, pre svega, štetnost Uredbe koja je doneta pre njegovog stupanja na dužnost i da se njome pozabavi, jer ona direktno urušava akademsku zajednicu. Ono što mnogima smeta je što su na razgovor pozvani samo rektor iz Beograda i dekani. Mi, ostali, kao da ne postojimo. Pokazuju nam da nas ne gledaju istim očima, da smo provincija, a to je glavna stvar koju studenti žele da menjaju. Oni ukazuju na to da su svi jednako važni, da nije bitno da li ste iz Beograda, Kragujevca, Pazara, Kraljeva. Svi se uvažavaju na isti način”, kaže prof. dr Natalija Jovanović, dekanka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Ovo nije stvar samo jednog univerziteta, već svih u državi.

“Protesti su postali otvoreno političko pitanje koje se može rešiti samo ukoliko postoji politička volja. Ako hoćete nešto da rešite, naći ćete način, u suprotnom ćete se baviti skretanjem pažnje, bacanjem prašine u oči, uz orkestriranu mržnju, klevetu, putem režimskih medija. Svakako, smatram da prof. Macut nema iskustvo u rukovođenju visokoškolskih institucija i čini se da ne razume kako sistem funkcioniše. Međutim, ako ima dovoljno slobode da se bavi svojim poslom, u šta nažalost svi sumnjamo, onda će se razgovori odvijati na način koji je primeren odgovornim i ozbiljnim ljudima”, kaže prof. dr Jovanović.

Blokade su sada političko pitanje, smatra ona.

“To pitanje pokrenuli su studenti, a prebacuje se na nas da ga rešimo. Ipak, mi, dekani, profesori, smo prvi među jednakima i naše je da stanemo uz svoje studente da ih podržimo, ali oni imaju završnu reč i donose odluke. Sad je na institucijama potez, da rade i ispune zahteve. Onaj četvrti zahtev, koji je kao formalno ispunjen, samo je uneo pometnju i obio se o glavu fakultetima jer su nam smanjeni prihodi kako bismo što pre nestali i kako bi ovde došli neki fakulteti, nikom znani, koji bi prošli bez ikakve akreditacije i dodatno urušili sistem. Do sada je rektor Đokić pokazao akademsku zrelost i mislim da akademska javnost, kada je reč o srpskom državnom univerzitetu i nekim privatnim, ima apsolutno poverenje u njegovo nastupanje, rezonovanje i na kraju odgovor vlastima”, zaključuje prof. dr Jovanović.

Poziv i predlog za premijera

Podsetimo, Univerzitet u Beogradu uputio je poziv premijeru Srbije Đuru Macutu za nastavak dijaloga i predlaže da se naredni sastanak održi u ponedeljak ili u utorak.

"Univerzitet u Beogradu ostaje čvrsto posvećen otvorenom dijalogu i spreman je da nastavi započete razgovore sa predstavnicima Vlade Republike Srbije", navodi se u pismu koje je rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić uputio predsedniku Vlade prof. dr Đuru Macutu.

U pismu se predlaže da se naredni sastanak održi u ponedeljak ili utorak, 28. ili 29. aprila, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u terminu koji odgovara predsedniku Vlade.

„Pozivamo Vas i Vaše saradnike da zajedno nastavimo razgovor. Sastanku bi, u ime Univerziteta, prisustvovali rektor, prorektori i dekani visokoškolskih ustanova u sastavu Univerziteta u Beogradu“, navodi se u pismu rektora Đokića.

Međutim, predsednik Vlade dr Đuro Macut izjavo je da je potpuno neprihvatljiv i neakademski način na koji je, putem medija, saznao da rektor Univerziteta u Beogradu dr Vladan Đokić neće doći na sastanak na koji ga je pozvao 22. aprila.

On je izrazio nadu da će na Univerzitetu u Beogradu prevladati spremnost za dijalogom, bez prethodnih uslovljavanja.

Macut je naglasio da će mu i dalje biti velika čast da učestvuje u razgovorima sa predstavnicima akademske zajednice.

***