1
Da li je veća ekonomska korist ili ekološka šteta od projekta Jadar, koji britansko-australijska kompanija Rio Tinto planira da sprovede u okolini Loznice? Može li da se pomiri rudnik litijuma i održivi razvoj? Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković rekla je na konferenciji "Treba li Srbiji rudnik litijuma" da je taj projekat 16 godina prisutan i da je "interesantno da razgovaramo o tome kao da smo prvi put čuli". Smatra da Srbija treba da iskoristi šansu da postane ekonomski lider, poštujući principe zaštite životne sredine. Vladimir Stevanović iz SANU ukazuje da u projektu Jadar ima mnogo kontradiktornosti, dok dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić misli da Srbiji ne treba rudnik litijuma, "jer narušavanje životne sredine može da bude prihvatljivo samo kada je u pitanju javni interes, to ovde nije slučaj, kao ni kod izgradnje mini hidroelektrana".
„Država razgovara sa svima i ne mogu da se složim da smo daleko od dijaloga. Svaka odluka koja se donosi u Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i životne sredine donosi se uz komunikaciju sa javnošću… Mogu da kažem samo da će se sve raditi u skladu sa svim zakonskim procedurama… Svi smo mi pomalo licemeri, jer dok pratimo ovu konferenciju koristimo tehnologije i uređaje koji koriste energiju, baterije. Naši objekti koje smo gradili, struja, sve ostavlja posledice po životnu sredinu, ali mi smo dužni da povisimo standarde u zaštiti jer ovo nije kraj napretka“, kazala je Atanacković na konferenciji koju je organizovala Biznis info grupa.
Vladimir Stevanović iz SANU ukazuje da u vezi sa projektom Jadar ima mnogo kontradiktornosti, „kolika je veličina deponije, koliko će se vode trošiti… A tu je opet i pitanje jalovišta koja će ko zna koliko ostati nakon eksploatacije“.
„Problem je i voda, pitanje da li će jalovišta popustiti pod njenim pritiskom. Tu ima puno rizika, i pitanje je, ako se to desi, ugrožava se vodosnabdevanje Mačve. Drugo pitanje je o biodivezitetu i tu moramo da krenemo sa ego na eko. Kada se prošetate našom zemljom vidite da je stanje katastrofalno i da se zaštita životne sredine stavlja po strani zarad ekonomskog interesa i nekakvog zlatnog doba. Možete da vidite da postajemo kolonija inostranih firmi i da se koriste prirodni resursi, ali onako kako to ne bi trebalo“, navodi Stevanović.
On upozorava da „ako je sve na prodaju, čemu onda da se nadamo i otuda naš stav da sa projektom treba da se sačeka ili odustane, jer kada se pogleda, sve treba podjednako da uzmemo u obzir, i ono što je pod zemljom i ono na zemlji, a to je poljoprivreda i život. Kakav je to odnos države prema stanovništvu tog kraja? Ostavio je gorak ukus“.
„Činjenica je da se mora pogledsti budućnost. U redu, sad su bitne i koriste se litijumske baterije, ali šta će biti za 20 godina? Mislim da je ta dugoročna projekcija izostala i da mi kao i u mnogim drugim stvarima mislimo od danas do sutra“, ističe Stevanović.
Vesna Prodanović iz Rio Sava Exploration navodi da „kada spomenemo rudarstvo prvo pomislimo na loše i teške uslove rada, a kada spomenemo zelenu energiju pomislimo na zelenilo, idilu. Ali to je licemerno, jer zelene energije nema bez rudarstva“.
„Uz to treba napomenuti da je Loznica kraj u kom je sve manje stanovniśtva, a ovim projektom Loznica bi postala moderan industrijski kompleks, ali ne bi se ugrozila poljoprivredna proizvodnja i turizam“, smatra ona.
Dodaje da Rio Sava Exploration posluje „izuzetno transparentno, ali da li je potrebno da svaki žitelj Srbije zna svaki detalj tehničkog projekta? Mislim da to nije ni realno ni potrebno“.
„Pitaju nas zašto nije urađena Studija uticaja na životnu sredinu? Ona je u pripremi, jer moraju da se ispoštuju svi zakonski koraci. Da li će biti nekog uticaja? Verovatno hoće, mi ne prikazujemo stvarnost u ružičastom, ali u Srbiji ima preko 50 postrojenja od planiranog postrojenja za eksploataciju jadarita i mogu da garantujem da će štetnost biti svedena na minimum“, uverava Prodanović.
Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta ocenjuje da zbog poljuljanog poverenja građana, „imate tu situcaju da se izjave funkcionera ne shvataju kao briga za građane, već kao briga za interesne grupe“.
„Nijedna kompanija koja je danas među stotinak svetskih, velikih kompanija ne dozvoljava sebi promašaje, jer kapital na berzama drastično fluktuira i menja se u odnosu na njihove poteze“, ukazuje on.
Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić podseća da je Srbija prihvatila konvencije UN o klimatskim promenama, biodiverzitetu i borbi protiv degradacije zemljišta, „a sve u vezi sa ovim projektom je u suprotnosti sa tim“.
„Imamo mnoge potencijale za vrlo intenzivan i savremen razvoj koji je u korelaciji sa svetskim trendovima i Srbija ne treba da postane rudarska zemlja, već rudarstvo mora da doprinosi harmoniji tog razvoja, da bude u skladu sa javnim interesom koji zadovoljava potrebe svih građana i ono ima smisla samo ako to prati i ne može da bude samo po sebi cilj“, smatra dekan.
Petar Đukić sa Tehnološko-metalurški fakultet ukazuje da „ne možemo u celini da saznamo ni sadašnji interes, a kamoli onaj u budućnosti za 10-15 godina, jer se pod ekonomijom podrazumevaju očekivanja i projekcije“.
„U Srbiji su pogažene institucije, a što se referenduma tiče, nema jednog jedinog referenduma u poslednjih 20 godina koji je postavljen građanima, a da nije prošao tako kako je vlast koja ga organizuje želela“, zaključuje on.
Rio Tinto još je 2004. godine, istražujući oblast Zapadne Srbije, otkrio novu rudu „jadarit“, kombinaciju litijuma i bora, koja je kao novi element priznata i zavedena 2006. godine. Najavio je da će u toj oblasti, na oko 130 kilometara od Beograda i desetak kilometara od granice sa Bosnom i Hercegovinom, početi izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude „jadarita“ do kraja 2021. godine, što je naišlo na žestoke reakcije aktivista za zaštitu životne sredine, ali i pojedinih desnih opozicionih partija – koje tvrde da Rio Tinto svojim planovima može da ugrozi životnu sredinu.
Litijum je važan kao osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje.
Rio Tinto bio je šesta metalska i rudna kompanija na svetu u 2020. godini kada je reč o prihodu, koji je prema pisanju specijalizovanog portala „Rudarska tehnologija“ [Mining Technology] dostigao 43,1 milijarde dolara. Najveća je Glenkor [Glencore] sa 215,1 milijardom prihoda u prošloj godini.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
