8
Profesor Darko Nadić, koji je krajem septembra imenovan za v. d. dekana Fakulteta političkih nauka u Beogradu, urednik je ekologije u časopisu Napredak, koji izdaje Fondacija za srpski narod i državu, a čiji je osnivač Srpska napredna stranka. Nadićevi tekstovi se, između ostalog, bave pitanjima Rio Tinta, čiji rad praktično na više mesta opravdava, zatim ekološkim protestima, koje često napada, ali i predsednikom Aleksandrom Vučićem i opozicijom.
Nakon burnih izbora za novog v. d. dekana FPN-a, u septembru ove godine, konačno su članovi Nastavno-naučnog veća ovog fakulteta, jednoglasno predložili Darka Nadića, koji je uskoro i imenovan na čelnu funkciju.
O Nadiću smo ranije pisali, da je, za razliku od prethodnog kandidata Slaviše Orlovića, bez mrlje profesionalno i privatno, ali poznat u akademskim krugovima po izjavama o projektu Jadar, iako njegovi stavovi nisu do kraja bili jasni.
Međutim, u tekstovima koje je pisao za časopis Napredak i Fondaciju za srpski narod i državu, njegova razmišljanja o ovom projektu, kopanju litijuma i Rio Tintu, gotovo da određuju stranu koju zauzima u problematici, kojom se cela nacija bavi i koja godinama unazad neizostavno utiče na opštu atmosferu u našem društvu.
U testu „Uzroci i posledice radikalizacije ekoloških pokreta u Srbiji“, koji je Nadić pisao direktno za Fondaciju SNS, bavi se upravo radikalizacijom ekoloških pokreta u Srbiji 2021. godine. On analizira faktore koji su ubrzali transformaciju ekoloških pokreta i novih metoda njihovog delovanja, posebno onih koji je izazvao slučaj Rio Tinto.
Takođe, utisak je da u svom radu pokušava da opravda delovanje ove komanije.
„Slučaj koji može da posluži kao primer kako se preko noći mogu stvoriti radikalni ekološki pokreti, jeste slučaj Rio Tinta, kompanije koja je u Srbiju ušla 2004 godine. Kraj 2020. i početak 2021. i u Srbiji i u Beogradu obeleženi su relativno mirnim građanskim protestima protiv angažovanja Rio Tinta u daljim istraživanjima i eksploataciji rude litijuma. Rio Tinto je kao multinacionalna kompanija puna kontroverzi i u svojim dosadašnjim aktivnostima u svetu, pokazalo se da je možda ekološki neodgovorna i da je u njenim geološkim istraživanjima profit iznad ideje o dobrobiti za životnu sredinu. Međutim, verovatno je da na svetu nema multinacionalne kompanije koja nema neku ekološku mrlju u svojoj karijeri“, stoji u Nadićevom tekstu.
On dalje navodi da se Rio Tinto prvi put pojavljuje u Srbiji četiri godine nakon pada Miloševićevog režima, a ubrzo otkrivaju strateški važnu rudu u našoj zemlji, i sve to dešava se „možda ne sasvim slučajno“, pa objašnjava zašto je ta ruda značajna.
„Dolaskom Rio Tinta, možda ne sasvim slučajno, otkrivena je nova ruda jadarit, kombinacija litijuma i bora, koja je kao novi mineral priznata i zavedena 2006. godine. Ova ruda je odmah proglašena za strateški važnu rudu jer je veoma značajna komponenta za proizvodnju litijumskih baterija od kojih zavisi savremena tehnološka civilizacija, a koje opet indirektno predstavljaju ne samo zelenu tehnologiju, već i zelenu energiju. Te baterije se koriste za mobilne telefone, laptopove, električne automobile, bicikle, trotinete i još mnoge druge uređaje od kojih smo već sada zavisni u svakodnevnom životu, a usput doprinose borbi protiv klimatskih promena“, piše on.
Iako u jednom delu ističe da su dolasku Rio Tinta najverovatnije prethodili ugovori i dozvole iz redova vlasti, o kojima javnost nije obaveštena, ubrzo je, smatra, došlo do opšte politizacije problema, odnosno opozicionih stranaka, koje su se formirale oko ekoloških pokreta.
Pročitajte još:
8
101
0
2
„Pojava Rio Tinta, tajnovitost istraživanja, kampanje preko društvenih mreža i internet medija izazvali su polarizaciju političkih snaga. S jedne strane, formirane su opozicione političke stranke, pokreti i struje koje su ujedinili ili podržali lokalni ekološki pokreti, koji se protive Rio Tintu. Čini nam se da samo lokalni ekološki pokreti i aktivisti deluju u ovom slučaju iskreno, dok se, koristeći talas njihovog nezadovoljstva, priključuju opozicione stranke, kojima slučaj Rio Tinta služi da izađu iz marginalizovanog političkog položaja“, piše Nadić.
U svom izlaganju, on govori o eko pokretima u Srbiji koji su, kako proizilazi iz njegovog teksta, na granici terorizma.
„Opšta politička klima do koje su protivnici Rio Tinta i npr. pripadnici pokreta Odbranimo reke Stare planine doveli, jeste da je primetna radikalizacija, oličena u elementima ekološkog terorizma. Njihove aktivnosti na rušenju instalacija u okviru kompleksa mini-hidroelektrane ili suprotstavljanja tehnici kompanije Rio Tinto, mogu da deluju simpatično i da imaju podršku šire javnosti. Ipak, njihove aktivnosti su protivzakonite, jer zakon štiti privatnu svojinu, ma kakva i čija ona bila, kao i oblici verbalnih pretnji, koji su manje-više stvar opšte i političke kulture, pa tek onda oblik ekološkog terorizma“, piše Nadić.
U delu gde navodi problematiku Rio Tinta, sukobe sa eko pokretima i opozicijom, ističe da bi predsednik države Aleksandar Vučić, trebalo da bude čak najmanje zainteresovan za ovaj problem, ali zbog napada “koje lično trpi“, primoran je, smatra Nadić, da ponudi rešenje.
„Kao predsednik Srbije, a na osnovu svojih ovlašćenja, Vučić bi možda trebalo da bude najmanje zainteresovana osoba u Srbiji u pogledu razmišljanja o ovakvom ekološkom problemu. Međutim, instrumentalizacijom i politizacijom ovog ekološkog problema, gde su i politizacija, a i sam ekološki problem otišli predaleko, Vučić, trpeći previše lične napade iz opozicionog bloka, nudi dva rešenja. Jedno je mogućnost organizovanja referenduma, odnosno iskorak iz klasične u neposrednu demokratiju. To bi, možda, bio prvi referendum na ovom prostoru koji bi se odnosio na ekološko pitanje“, zakljčuje v. d. dekan FPN-a.
Na naša pitanja o saradnji sa časopisom „Napredak“ i Fondacijom, čiji je osnivač SNS, a za koju je direktno pisao Darko Nadić, v.d. dekan i redovni profesor FPN, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore. Tačnije, napisao nam je da „najradije ne bi ništa izjavljivao, ni komentarisao“.
***
BONUS VIDEO: Darko Nadić novi dekan Fakulteta političkih nauka
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare