Danci na utakmici u Leskovcu udisali najgori vazduh, a nas ubija već godinama: Cela Srbija u crvenoj zoni

Na štetne materije u vazduhu i zagađenja, koja udišu svakodnevno, građani Srbije su odavno navikli, ali su stanovnicima jedne od najčistijih evropskih zemalja, sinoć sigurno šokirali organizam.

Inače, Kopenhagen, glavni grad Danske, jedan je od tri najčistija evropska grada, kada se meri kvalitet vazduha. Danci su i evropski pioniri u načinu merenja zagađenja vazduha.

Nažalost, vazduh, pre svega u većim gradovima u našoj zemlji, ne može da se pohvali ni titulom čistog, a još manje najčistijeg. Naprotiv, u ovo doba godine, vazduh u Srbiji najčešće ima „boju i miris“. Na ljubičastoj skali, najgoreg vazduha, danas, prema rezultatima mernih stanica, štetnih čestica u „izuzetno zagađenom vazduhu“, ima u čak 47 gradova, a Leskovac je na neslavnom četvrtom mestu.

Čestice koje daju ovu boju i miris su PM 2.5, PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Merenja i skale se razlikuju, pa kada je prema skali Agencije za zaštitu životnu sredinu vazduh u crvenom, po skali Evropske agencije za životnu sredinu je u ljubičastom.

Ljubičasta znači - najzagađeniji

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ima skalu od pet boja, dok Evropska agencija za životnu sredinu ima šestobojnu skalu. Ljubičasta na obe skale označava najviše nivoe zagađenja.

“Pre nekoliko dana je u Beogradu je bilo preko 300 čestica u vazduhu, to je 10 mikrona. U pitanju su čestice prašine i različitih drugih materijala koje imamo u prirodi, a na koje se lepe zagađivači, teški metali, ugljovodonici. Uzroci ovog zagađenja vazduha su u saobraćaju, metalima, jalovini, rudarenju, sagorevanju uglja. Potom različite komunalne aktivnosti. Takođe, oni koji idu na posao kolima prave aerozagađenje, posebno dizel motori starijeg veka, potom i kotlovi na mazut, čak i čvrsto gorivo“, objašnjava za Nova.rs dr Milan Milutinović, specijalista higijene i medicinske ekologije, koji je godinama radio u Gradskom zavodu za javno zdravlje, kao rukovodilac Centra za ekotoksikologiju.

Na zagađenje vazduha utiče i odnos građana prema higijeni i komunalnom otpadu.

„Mi smo narod koji ima nizak stepen svesti o komunalnoj higijeni, što se vidi i na ulicama. Nemamo ozbiljan pristup rešavanju komunalnih problema. U Beogradu takođe ne postoje vazdušna strujanja, to dovodi do visoke koncentracije zagađenja, koja se dešavaju u periodu takozvanih vazdušnih tišina. U tom periodu ugroženim grupama kao što su deca, trudnice, stariji građani, hronični bolesnici, ne treba da provode mnogo vremena napolju“, upozorava dr Milutinović.

Najugroženiji asmatičari i srčani bolesnici

„Zagađenja u vazduhu izazivaju akutne i hronične efekte, ako je neko asmatičar ili mu loše rade pluća ili ima srčane tegobe, može doći do pogoršanja opšteg stanja. Kad zagađen vazduh udišemo 10 ili 20 godina, dolazi do probleme na respiratornom, imunom, kardiovaskularnom sistemu. Dišemo kiseonik, koji nam je na neki način hrana za organizam, pa ako ima manje kiseonika zbog promena barometarskog pritiska, zagađenja, znači da štetne materije udišemo u pluća, zbog čega svi možemo da očekujemo ozbiljne zdravstvene probleme”, naglašava dr Milutinović.

Naime, prema merenjima kvalitet vazduha može biti odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen, a označava se zelenom, plavom, žutom, crvenom i ljubičastom bojom. Ljubičasta je namenjena jako zagađenom vazduhu, dok se zelenom označava vazduh odličnog kvaliteta.

Prema suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu, mere se zagađenja. U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva - „sitna prašina". Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva. Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.

Kad je vazduh čist?

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom primeru. PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara - što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Po direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.

Podsetimo, Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje je pre nekoliko godina prenela da je Srbija u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu.

Skala na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu:

plava (odličan) - PM 2.5 0-10, PM 10 0-20, azot-dioksid 0-40, ozon 0-50, sumpor-dioksid 0-100

zelena (prihvatljiv) - PM 2.5 10-20, PM 10 20-40, azot-dioksid 40-90, ozon 50-100, sumpor-dioksid 100-200

žuta (srednje zagađen) - PM 2.5 20-25, PM 10 40-50, azot-dioksid 90-120, ozon 100-130, sumpor-dioksid 200-350

crvena (zagađen) - PM 2.5 25-50, PM 10 50-100, azot-dioksid 120-230, ozon 130-240, sumpor-dioksid 350-500

bordo (vrlo zagađen) - PM 2.5 50-75, PM 10 100-150, azot-dioksid 230-340, ozon 240-380, sumpor-dioksid 500-750

ljubičasta (ekstremno zagađen) - PM 2.5 75-800, PM 10 150-1.200, azot-dioksid 340-1.000, ozon 380-800, sumpor-dioksid 750-1.250

***

BONUS VIDEO: Srbija se guši i nema rešenje za sve veće zagađenje vazduha