Stanovnici Perleza, sela dvadesetak kilometara udaljenog od Zrenjanina, poslednje dve godine podneli su više desetina pritužbi na rad kineske fabrike za preradu plastike "Feitiansuye", čime su uspeli da izdejstvuju izvesno poboljšanje rada ovog postrojenja. Međutim, kontrola druge kineske fabrike na zrenjaninskoj teritoriji – gumare "Linglong", koja je proglašena za projekat od državnog značaja, biće teža, sudeći po iskustvima kineskih investicija sličnog obima u Boru i Smederevu.

„Ako prođe–prođe“ logika je poslovanja kompanije „Feitiansuye“, zaključuju u ekološkom udruženju „Čuvari Perleza“. Kineska fabrika počela je proizvodnju u ovom selu 2020. godine. Smestili su se u pogon nekadašnje firme „Begej plast“, koji se nalazi u samom naselju, iako nadležni ovu parcelu smatraju industrijskom zonom.

Iste godine fabriku je posetila zrenjaninska inspekcija za zaštitu životne sredine zbog pritužbi građana Perleza na spaljivanje otpada i emitovanje nepodnošljive buke i smrada. Najpre je 2020. godine utvrđeno da fabrika uopšte ne meri buku, a kada je to uvela, ispostavilo se da merenjem nije obuhvaćen noćni interval. Naredne godine inspekcija je konstatovala da u postrojenju ne prate aerozagađenje, niti da imaju plan za to, zbog čega je izrečena privremena zabrana prerade plastike. To je posle par meseci ispravljeno, utvrdili su nadležni, a pogon je nastavio sa radom.

Prema navodima inspekcije, fabrika sada radi kako treba. „Na papiru“ ima opremu za prečišćavanje, ali da li je i kako koristi? Meštani koji žive blizu pogona uveče i vikendom i dalje osećaju smrad, kažu članovi udruženja „Čuvari Perleza“. Navode o neprijatnom mirisu potvrdila je i dr Biljana Stojković, biolog, koja je 17. marta ove godine posetila Perlez.

„Ušli smo u dvorište fabrike jer su oni vrlo opušteni, nemaju portire, nisu čak ni zaključali kapiju. Jezivo je koliko smrdi. Radnici nemaju zaštitnu opremu, čak ni rukavice. Kada su se građani pobunili, kompanija im je rekla da su ugradili filtere, ali da ne mogu da ih pokažu. Možete samo da im verujete na reč“, ispričala je toga dana na tribini u Zrenjaninu profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković.

Vraćanje prirode u prvobitno stanje gotovo nemoguće

Gradnja „Linglonga“ na oko 100 hektara poklonjenog poljoprivrednog zemljišta privodi se kraju. Godišnje će se iz ovog industrijskog kompleksa u vazduh ispuštati 15,9 tona praškastih materija, kako se navodi u njihovoj parcijalnoj studiji o ekološkom uticaju.

Zrenjaninci zato slute da će s početkom proizvodnje u „Linglongu“ život u njihovom gradu postati nepodnošljiv, kao što je to sada u Smederevu i Boru, otkako su Kinezi preuzeli tamošnju železaru, odnosno rudnik.

Posledice koje građani usled rada prljave industrije trpe nadležne ne interesuju. Aktivisti iz Smedereva predstavili su podatke tamošnjeg doma zdravlja da je od 2011. do 2019. godine stopa obolelih od malignih bolesti u njihovom gradu skočila za 400 odsto. Takođe su otkrili da prašina iz železare koja pokriva obližnja naselja sadrži ozbiljne polutante.

Međutim, do podataka o povezanosti zagađenja i obolevanja stanovništva od državnih institucija gotovo da se ne može doći, izjavila je profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović na zrenjaninskoj tribini. Takođe je rekla da se u našoj zemlji ne sprovode višedecenijske komparativne studije kojima bi se na naučno utvrđen način pratile posledice koje priroda trpi usled rada prljave industrije.

„Jedva smo naterali Agenciju za zaštitu životne sredine da objavljuje svoje podatke i onda su prošle godine pomerili granične vrednosti stepena zagađenja, da srednje zagađen vazduh spada maltene u planinski, što je veliki skandal“, kazala je proferorka Tomović.

Vraćanje životne sredine u provobitno stanje nakon rada prljave industrije gotovo je nemoguće, objasnila je ona na primeru Švajcarske. Tamošnje vlasti nameravale su da revitalizuju šest hektara zemljišta na koje su godinama ispuštane toksične materije.

„Procena je bila da bi to koštalo dve milijarde švajcarskih franaka. Neki delovi se mogu revitalizovati uz ogromna sredstva, a neki sigurno ne, pre svega vodeni ekosistemi“, navela je
prof. dr Ljiljana Tomović.

„Često nas pitaju zašto se borimo protiv ‘Rio Tinta’ kada još nije došao. Sada je prilika da im ne damo ni da dođu. Za ‘Linglong’ se nismo na vreme razbudili pa smo sada u mnogo težoj situaciji. Zaista apelujem na sve, budimo svesni da nas ovde više neće biti ako se nastavi s takvim zagađenjem. Ne radi se samo o prirodi, nećemo imati ni gradove zato što se ne može živeti u smradu i otrovima. Ovo nije preterivanje. Prostorni plan Republike Srbije planira preko 40 rudnika po Srbiji i šest novih termoelektrana“, kazala je prof. dr Stojković.

Ako se privredni razvoj Srbije bude bazirao na prljavim industrijama, biolozi će postati tehnološki višak jer neće imati šta da istražuju, ironično je zaključio politikolog Miroslav Samardžić, moderator tribine u Zrenjaninu na kojoj se razgovaralo o ekološkim posledicama poslovanja kineskih kompanija u Srbiji.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram