Apsurd: RNK vakcine može praviti samo Torlak o čijem poslovanju nemamo pojma

Krajem 2020. Srbija je bila među prvim zemljama Evrope koja je počela sa vakcinacijom protiv koronavirusa, ali i dalje je manje od 50 odsto vakcinisanog stanovništva, iako se jedna vakcina, Sputnjik V, od juna 2021. proizvodi na Torlaku. Rad ovog instituta, međutim, nije dovoljno transparentan, pa se i dalje vodi polemika da li se ova vakcina proizvodi ili samo pakuje na Torlaku. Koliko onda građani Srbije treba da očekuju od rada ovog Instituta, na kojem bi u skorijoj budućnosti mogla da krene i proizvodnja RNK vakcina, među kojima su Fajzer i Moderna.Naime, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobrila je našoj zemlji pristup tehnologiji za proizvodnju RNK vakcina."Problem sa Torlakom je što njihov rad nije transparentan već godinama. Građani nemaju uvid u to kako tamo stvari funkcionišu, koliko su oni sposobni i spremni na rad sa novim tehnologijama i sada na proizvodnju RNK vakcina. Mi nemamo drugi objekat u kojem bi ovakva proizvodnja bila moguća, pa ako Torlak nije spreman na ovo, onda ćemo bojim se, propustiti fenomenalnu priliku. SZO je naime došla na ideju da niže i srednje razvijene zemlje ovladaju novim tehnologijama, jer ne znamo šta nas čeka u budućnosti. Ima nagoveštaja da ćemo se boriti sa nekim novim pandemijama. Takođe, postoji mogućnost da će kovid-19 biti sezonska bolest, a RNK vakcinama bismo štitili starije i rizične grupe, kao što to radimo vakcinom protiv gripa. SZO je donela odluku da omogući što većem broju zemalja pristup novim tehnologijama. Treba sad da iskoristimo ovu pruženu ruku, da dobijemo pristup novim tehnologijama jer u budućnosti informaciona RNK, može imati svoje mesto u lečenju, ali i u prevenciji velikog broja različitih teških obolenja” kaže za Nova.rs prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog.Vakcine na bazi RNK tehnologija mogu biti prevencija za brojna maligna oboljenja, a ne samo za kovid-19."Važno je da naši stručnjaci ovladaju novim biotehnološkim metodama. Mi imamo stručne kadrove, koji su sposobni za ovaj posao, ali je naš problem sistem koji često zakaže. Preko vakcina protiv kovida ušli bismo u veliko polje informacione RNK, a u tom polju se nalaze mnoge mogućnosti za lečenje raznih obolenja. Ipak, država mora biti spremna da uloži finansijska sredstva u edukaciju ljudi, ali i u tehniku, a to neće biti moguće preko noći” ističe dr Stojanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu.Građani Srbije moraju da znaju da se informaciona tehnologija RNK ne koristi samo za vakcine, naglašava za Nova.rs Maja Stoiljković, naučni savetnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu."Osim vakcina protiv kovida-19, dobili bismo mogućnost da razvijamo i lekove budućnosti. Među njima bi bili lekovi za kancer i za mnoge retke bolesti. Dobijamo mogućnost da radimo istraživanja na temu razvoja novih lekova, odnosno preklinički razvoj novih RNK tehnologija, što ranije nismo mogli", objašnjava Stoiljković.Pristup tehnologiji za proizvodnju vakcina podrazumeva da nam SZO daje mogućnost da prozvodimo vakcine, ali na nama je da odlučimo da li ćemo je iskoristiti i kako.“Metodologija RNK se koristi za različite proizvodnje. Naši ljudi znaju to da rade, mnogi naši stručnjaci, kolege, godinama rade u inostranstvu i usavršavaju se i oni bi sigurno pomogli u edukaciji stručnog kadra koji bi radio na proizvodnji RNK vakcina i lekova ako bismo ušli u ovaj protokol” kaže dr Aleksandra Knežević, virusolog.Naime, prof. dr Radisav Šćepanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja tvrdi za Nova.rs da će država obezbediti svoje vakcine, ne samo protiv kovida, već i protiv drugih bolesti.“Proizvodnja vakcina u Institutu Torlak bila je godinama sabotirana i namerno zatvorena. Kovid neće tek tako nestati i vrlo je moguće da će se svake godine vraćati kao sezonska bolest, pa će nam trebati velike količine vakcina. Institut Torlak će proizvoditi RNK vakcine i u to nema nikakve sumnje, to je pitanje strateške bezbednosti. Šta ako nam na primer neke zemlje nametnu sankcije, pa neće da nam obezbede neophodne vakcine. Zato moramo imati svoju proizvodnju, a to će ići vrlo brzo. Ulaganje u neophodnu tehnologiju će zapravo biti mnogo veća ušteda, jer nećemo morati da kupujemo vakcine od drugih zemalja. Torlak je dugo služio tuđim fabrikama vakcina, ali to će se sad promeniti” naglašava prof. dr Šćepanović.Podsetimo, pristup tehnologiji za proizvodnju RNK vakcina dobili su pored Srbije i Bangladeš, Pakistan, Indonezija i Vijetnam, objavio je direktor SZO Tedros Gebrejesus.Direktorka Instituta Torlak, dr Vera Stoiljković, nije odgovorila na naša pitanja o mogućnoj proizvodnji RNK vakcina, do zaključenja ovog tekstŠta su RNK vakcine?Vakcina na bazi RNK – ribonukleinske kiseline – se unosi u organizam u obliku takozvane „informacione RNK", koja sadrži neku vrstu uputstva za izgradnju antigena, proteina koji provociraju odgovor imunosistema.  Ovakva vakcina ne prodire u ćelijsko jezgro, pa ne postoji ni teorijska opasnost da bude integrisana u genom ćelije domaćina.  Vakcina koju su napravili Fajzer i BioNTek prva iRNK vakcina, koja je prošla sve faze kliničkih ispitivanja i dobila dozvolu za upotrebu protiv koronavirusa, je zapravo nastala na tehnologiji koja se već duže vreme izučava. Takođe, ispitivanja vakcina protiv raka koje koriste istu tehnologiju, sprovode se još od 2011. godine.Razbijamo zablude o vakcinaciji: Dr Radan Stojanović 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijiradanstojanovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2601043"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram