An Mari Ćurčić na Dan prevencije suicida: Živim sa bolom

Naša sagovornica je pokrenula kampanju "Za tebe #VAZNOJE". Upravo na toj Fejsbuk grupi svi oni koji se bore sa teskobom u duši nalaze razumevanje i savet. Dok predano pomaže drugima, nas je zanimalo kako se ona oseća, kako se bori i izdržava posle svega?"Uh... Ima dana kada sam dobro, ima dana kada sam manje dobro, ima i onih kad i nisam baš ok. No, ono što mi daje snagu je beskrajna ljubav i podrška mojih bližnjih, prijatelja, onih koje volim, sa kojima delim ono što osećam. Ujedno, ne libim se da potražim savet, odnosno pomoć stručnjaka. Idem malim koracima, učeći da živim sa bolom, sa tugom, učeći da se ponovo radujem, trudeći se da kroz ono što radim slavim život onih koje beskrajno volim", poruka je koju šalje, a koja bi trebalo da odzvanja.

Primećuje da je kada se priča o suicidu i depresiji najveći problem pre svega leži u brojnim predrasudama, a posebno stigmi koje prati ne samo pitanje suicida, već i mentalnog zdravlja."S tim problemom se ne suočava samo Srbija, to je problem na globalnom nivou, na šta ukazuje i Svetska zdravstvena organizacija", upozorava naša sagovornica.Ona se osvrnula i na statistiku u Srbiji, kao i na jednu ključnu reč - prevencija."Koliko je neophodno da menjamo odnos prema pitanjima koja se odnose na mentalno zdravlje (a time i problematiku suicida) koje, treba to zaista podvući, nije samo stvar pojedinca već je to pitanje od javnog značaja, govori i statistika SZO koja kaže da samo od depresije u Srbiji pati najmanje 400 hiljada ljudi.Ako se zna da smo po stopi suicida 13. zemlja u Evropi, da Srbija prati globalni trend porasta broja samoubistava među populacijom mladih (suicid je, na globalnom nivou, drugi uzrok smrti u populaciji od 15 - 29 godina, a neka istraživanja pokazuju da se taj prag spustio na starosnu dob od samo 10 godina), onda je više nego jasno koliko je neophodno raditi na prevenciji", objašnjava Ćurčić.Ima i vrlo jasnu poruku i savet kako da neke stvari predupredimo."Ključ efikasne prevencije, pre svega leži u edukaciji. Neophodno je da naučimo da prepoznamo svoje emocije, da o njima otvoreno razgovaramo, da se međusobno hrabrimo i osnažujemo da, kada je potrebno, potražimo pomoć profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Moramo kao društvo uložiti napor da prekinemo taj začarani krug predrasuda, nerazumevanja, osuda i stigme koji su ključni razlog zbog kojeg se veliki broj ljudi ne usuđuje da potraži pomoć",  smatra Anne Mari.

Anne Marie Alves-Ćurčić je i pokretač brojnih inicijativa, pokušava da probudi neke stvari kada je u pitanju borba za mentalno zdravlje. Pitali smo je koliko je Srbija odmakla u svemu tome?"Iako po pitanju zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja situacija u Srbiji nije idealna, treba reći da ipak ima pomaka. Početkom 2019. konačno je pokrenut Nacionalni SOS telefon za prevenciju samoubistva koji je dostupan 24 sata dnevno.Pri Klinici Dr Laza Lazarević, pre nepunih godinu dana, otvoren je prvi Nacionalni centar za prevenciju samoubistva. Takođe je, iako sa gotovo tri godine zakašnjenja u odnosnu na Nacionalnu strategiju zaštite mentalnog zdravlja (obuhvatala je period 2007-2017.), konačno usvojen i nacionalni Program za zaštitu mentalnog zdravlja za period 2019-2026.Iskreno se nadam da taj program neće ostati mrtvo slovo na papiru tim pre što je, zbog aktuelne pandemije kojoj se ne vidi kraj, svima i te kako potrebna podrška", zaključuje naša sagovornica.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram